Naslagao drva uz zid kuće i gorko se pokajao: Napravio je veliku grešku, a sa 10 cm mogao je izbeći problem
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborČest prizor kod kuća čiji se ukućani greju na drva jesu uredno naslagane cepanice uz sam objekat. Na prvi pogled to deluje kao najpraktičnije rešenje – drva su zaštićenija, ne zauzimaju dodatni prostor u dvorištu i uvek su pri ruci.
Međutim, upravo ta navika može da napravi ozbiljan problem sa vlagom.
Jedan vlasnik kuće je u oktobru naslagao oko tri kubika drva uz fasadu, ne razmišljajući o tome da između zida i cepanica praktično nema strujanja vazduha. Drva su tako ostala dve zime.
Pojavila se vlaga u kući
Kada su se u kući pojavili tragovi vlage, pozvan je stručnjak da utvrdi uzrok. Njegovu pažnju privukla je upravo gomila drva naslonjena na spoljašnji zid.
Spoljašnji zid kuće stalno je izložen kiši, snegu, promenama temperature i vlazi u vazduhu. Da bi se osušio, neophodno je da oko njegove površine postoji dovoljno strujanja vazduha.
Kada se velika količina drva nasloni direktno na fasadu, prostor između cepanica i zida ostaje slabo provetren. Vlaga se zadržava, a zid se mnogo sporije suši nakon kiše.
Problem se može pojaviti i sa unutrašnje strane zida, gde mogu nastati tamne mrlje, oštećenja maltera, buđ i drugi znaci povećane vlage.
Ono što situaciju čini nezgodnom jeste činjenica da se takvi problemi teško odmah povezuju sa drvima naslaganim uz kuću, jer takav način skladištenja na prvi pogled deluje potpuno bezazleno.
Ni drva se ne suše kako treba
Važno je i to što ovakav način skladištenja nije dobar ni za sama drva za ogrev.
Sveže drvo sadrži veliku količinu vode i potrebno mu je dovoljno vremena, ali i dobra cirkulacija vazduha, kako bi se pravilno osušilo. Za loženje se generalno preporučuje drvo sa sadržajem vlage od približno 15 do 20 odsto.
Ako je drvo vlažnije, lošije gori, daje manje korisne toplote, proizvodi više dima i može doprineti stvaranju naslaga u dimnjaku.
Sušenje drva može trajati veoma dugo, a ako su cepanice pritisnute uz zid i vazduh ne može slobodno da cirkuliše, taj proces se dodatno usporava.
Zato je najjednostavnije pravilo da se drva za ogrev ne postavljaju direktno uz zid kuće.
Između naslaganih drva i fasade potrebno je ostaviti prostor kroz koji vazduh može da cirkuliše. Kao praktična mera često se preporučuje razmak od najmanje 10 centimetara, dok veći razmak dodatno poboljšava provetravanje.
Važno je i šta se nalazi ispod drva
Cepenice takođe ne bi trebalo postavljati direktno na zemlju jer mogu da upijaju vlagu iz tla.
Zbog toga mnogi koriste palete, drvene grede ili metalne nosače kako bi drva podigli od zemlje i omogućili strujanje vazduha i sa donje strane.
Mnogi koriste cerade kako bi zaštitili ogrev od kiše i snega, ali i tu treba biti oprezan.
Ako se drva potpuno zatvore ceradom, vlaga koja se već nalazi u njima teško izlazi, dok kondenzacija može dodatno pogoršati situaciju.
Bolje rešenje je da se prvenstveno zaštiti gornji deo naslaganih drva od direktne kiše i snega, dok bočne strane treba ostaviti dovoljno otvorene kako bi vazduh mogao slobodno da prolazi.
Dakle, ako ovog trenutka imate gomilu drva naslaganu tik uz zid kuće, možda je vreme da proverite da li između njih postoji tih 10 centimetara prostora.
Kurir Biznis/Dnevno.hr