Imaćemo i Novi Beograd na vodi: Umesto postojećih skladišta niče luksuzni stambeni prostor za 9.000 ljudi, najviše zgrade i do 100 metara visine
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborIako je plan formalno već predstavljen, nastavljena je razrada projekta urbanizacije dela novobeogradske obale Save, konkretno poteza između mosta Gazela i mosta preko Ade. Sa zemljištem Beogradskog sajma, ovaj potez novobeogradske obale je druga velika celina na koju je planirano da se "Beograd na vodi" širi u budućnosti.
Zemljište na obuhvaćenom prostoru se danas krajnje neadekvatno koristi, uglavnom za privredne delatnosti i to skladišta, šljunkare i betonske baze, iako se radi o atraktivnom delu obale sa velikim komercijalnim i javnim potencijalom. U tom smislu, razvoj ovog prostora mogao bi da donese velike koristi za grad, međutim kao i na već realizovanom delu projekta "Beograd na vodi", vidiljivi su isti problemi koji su direktna posledica deregulacije i suspenzije javnog interesa.
Rezidencijalna zona
Nova celina obuhvata prostor između Gazele i mosta preko Ade i po svom funkcionalnom programu to je čista rezidencijalna zona bez lažnih pretenzija. Na čitavom prostoru pored monofunkcionalnih stambenih blokova koji su 80% ukupne površine, formirane su samo parcele za objekte pratećih javnih službi poput škola, vrtića i zdravstvene zaštite. Na samom obodu naselja nalaze se i dva manja bloka koja je plan navodno namenio mešovitim centrima, ali to je više formalnost, pošto investitor ima slobodu da i njih pretvori u stambene ako želi.
Velika je greška što institucije Republike Srbije nisu obezbedile izuzeće izvesnog broja neizgrađenih parcela u okviru projekta "Beograd na vodi" za državne projekte, kao što su nova zdanja državnih institucija i kompanija, javni objekti iz oblasti kulture i obrazovanja (zgrade muzeja, galerija, fakulteta, studentskih domova …), poslovne zone i sl. Na taj način delimično bi zaštitili javni interes, dobili bi mnogo održiviji program namena i bolju iskorišćenost, a društvo bi imala neke merljive koristi od projekta.
Novobeogradska celina
I novobeogradska celina ima mnogo veće potencijale od onoga čemu je namenjena, posebno imajući u vidu njen položaj i neke bitne prostorne karakteristike. Između ostalog, ova celina se može pohvaliti sa čak 1.200 metara rečne obale, sa direktnim pristupom reci i rukavcu nekadašnjeg brodogradilišta. Pored toga, preko budućeg naselja pristupaće se rekonstruisanom Starom železničkom mostu, budućoj atrakciji i glavnoj pešačko-biciklističkoj vezi Novog Beograda sa Savskim vencem. U delu bloka uz most Gazela planirano je postavljanje i panoramskog točka.
U budućem naselju planirana je gusta stambena gradnja, jer je sa svim prostornim ograničenjima ovde planirana izgradnja stanova za skoro devet hiljada stanovnika, što je više od polovine do sad izgrađenih stanova na susednoj obali. Planiran je isti pogrešan koncept, koji podrazumeva najvišu spratnost na objektima najbližim obali, dok su visine objekata daljih od obale nešto niži. Najviši objekti mogu da imaju visinu do 100 metara, dok bi najniži stambeni objekti bili spratnosti P+9. Najviša zgrada u naselju svakako će biti stambena, pošto je viša spratnost dozvoljena na pojedinim stambenim, nego na komercijalnim objektima, gde je ograničenje visine do 85 metara.
Za razliku od naselja na Savskom vencu, obala na novobeogradskoj strani ima plavni nivo i projektovana je kao prošireno korito reke kad su visoke vode, što će onemogućiti da se zgrade grade tik uz obalu. Građanima će tako ostati na raspolaganju prostrana i komforna obala sa širokim zelenim obalnim pojasom. Šta više, baš ovaj deo savske obale treba urediti kako bi se obezbedila neprekinuta zona rekreacije od Zemuna do Savskih blokova, pa je to i najveća posredna dobit koju grad ima od ovog plana.
Usvajanjem ovih izmena u PPPN za „Beograd na vodi” investitor može da uđe u izradu planova detaljne regulacije i pripremu ostale dokumentacije, a pripremni radovi na rašćišćavanju terena su već započeli. Već sledeće godine biće u upotrebi rekonstruisan Stari železnički most, što će brzo učiniti zemljište atraktivnim za prve stambene objekte.
Biznis Kurir/Beobuild