Srpske firme su gradile svet: Ovih 10 impresivnih projekata su jugoslovenski i srpski građevinci napravili širom planete
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborO srpskim građevinskim kompanijama danas se uglavnom govori kroz njihove poslove u regionu, ali malo ko zna da su domaći građevinci svojevremeno bili prava svetska građevinska sila.
U zlatno doba jugoslovenske građevinske industrije, kompanije iz Beograda dobijale su velike međunarodne tendere i gradile od Bliskog istoka do Afrike. Radilo se u Iraku, Libiji, Jordanu, Kuvajtu, Zambiji, Angoli, Zimbabveu...
Kompanije poput Energoprojekta, Mostogradnje i Planuma nisu samo izvodile pojedinačne radove. U nekim zemljama gradile su čitave infrastrukturne sisteme - puteve, aerodrome, vojne baze, bolnice, brane i poslovne komplekse.
A neki od tih projekata bili su toliko veliki da bi i danas bili impresivni.
1. MOST PREKO EUFRATA U IRAKU
Priča o velikom međunarodnom uspehu domaćeg građevinarstva počinje 1964. godine. Mostogradnja je tada dobila posao izgradnje mosta preko Eufrata kod Faludže, dugog čak 640 metara.
Bio je to prvi posao Mostogradnje u inostranstvu, ali i projekat koji je kompaniji otvorio vrata međunarodnog tržišta. Jugoslovensko rešenje pobedilo je na međunarodnom konkursu, a most je završen i pušten u saobraćaj 1967. godine.
Uspeh je bio ogroman. Mostogradnja je nakon toga dobila nove poslove u Iraku, uključujući mostove preko Tigra i drugih velikih vodotokova. Jedan od kasnijih mostova kod Numaniye bio je duži od 600 metara.
2. "PROJEKAT 202C“ – IRAČKI MEGAPROJEKAT OD VIŠE OD 500 MILIONA DOLARA
Ako postoji projekat koji pokazuje koliko su velike bile ambicije jugoslovenskih građevinskih kompanija, onda je to Energoprojektov posao u Iraku.
Početkom osamdesetih Energoprojekt je prema sopstvenim projektima gradio kompleks "202C“, gigantski objekat specijalne namene.
Vrednost projekta prema istorijskim podacima kompanije bila je veća od 500 miliona dolara.
Energoprojekt je u Iraku radio i druge velike poslove - od stambeno-administrativnog centra Al Kulafa u Bagdadu, površine 85.000 kvadratnih metara, do zgrade Centralne banke Iraka.
3. POMORSKA AKADEMIJA U TRIPOLIJU OD 100.000 KVADRATA
Jugoslovenski građevinski gigant radio je i u Libiji. Energoprojekt je 1986. godine izgradio kompleks zgrada za pomorsku akademiju u Tripoliju, ukupne površine oko 100.000 kvadratnih metara.
To nije bila samo jedna zgrada, već čitav kompleks realizovan u okviru velikog međunarodnog građevinskog posla.
U istom periodu kompanija je radila i velike objekte u Iraku, Kuvajtu i Zimbabveu.
4. BRANA KING TALAL U JORDANU
Srpski građevinci ostavili su snažan trag i u vodoprivredi.
Građevinsko preduzeće "Planum" je radio na velikoj brani King Talal u Jordanu, jednom od najznačajnijih hidrotehničkih projekata na kojima je kompanija bila angažovana.
U branu je ugrađeno oko 4,2 miliona kubnih metara materijala, dok je za preliv, ulaznu građevinu i prateće objekte ugrađeno više od 86.000 kubnih metara betona.
Planum danas navodi brane u Jordanu, Kambodži, Gvineji i bivšoj Jugoslaviji među svojim velikim međunarodnim referencama.
5. SKORO 500 KILOMETARA PUTEVA U ZAMBIJI
Ovo zvuči gotovo nestvarno: Planum je u Zambiji izgradio čak 494 kilometra autoputeva i magistralnih puteva. Za jednu kompaniju to je ogroman građevinski poduhvat.
A Zambija nije bila izuzetak. Planum navodi da je u inostranstvu izgradio i 174 kilometra puteva u Džibutiju, 112 kilometara u Angoli, 55 kilometara u Iraku, 30 kilometara u Siriji i 22 kilometra u Rusiji.
Drugim rečima, jugoslovenska građevinska operativa nije u Afriku odlazila da radi male poslove - gradile su se stotine kilometara saobraćajnica.
6. AERODROMI OD ZAMBIJE DO KUVAJTA
Planum je svoje međunarodno ime izgradio upravo na aerodromima. Kompanija navodi da je tokom svog poslovanja izgradila više od 40 modernih civilnih i vojnih aerodroma, kao i vazduhoplovne baze. Na međunarodnoj listi nalaze se aerodromi u Zambiji, Jordanu, Siriji, Libanu, Rusiji, ali i velike vazduhoplovne baze u Kuvajtu, Iraku i Angoli.
Posebno je zanimljivo što Planum nije radio samo piste. U Kuvajtu, Iraku i Angoli kompanija je izvodila radove na čitavim modernim vazduhoplovnim bazama.
7. KONGRESNI CENTAR I ŠERATON U HARAREU
Projekat je realizovan 1985. godine, u vreme kada je Zimbabve bio jedno od važnih afričkih tržišta za jugoslovenske kompanije.
Energoprojekt je tamo radio i druge velike objekte, uključujući osam bolnica i zgradu vladajuće partije ZANU.
8. MILIONSKI POSLOVI U IRAKU - MOSTOGRADNJA OSVAJA TIGAR
Mostogradnja se posle uspeha u Faludži nije povukla iz Iraka. Naprotiv. Kompanija je tokom sedamdesetih dobila nove poslove, uključujući dva mosta preko velikih kanala Hila i Garaf, a zatim i most preko Tigra kod Numaniye, duži od 600 metara.
Posebno je zanimljivo konstrukciono rešenje: jedan raspon mosta mogao je da se podigne kako bi omogućio prolaz visokih brodova.
To je bio period u kojem je Mostogradnja, prema sopstvenim podacima, najveći deo svojih međunarodnih poslova ostvarivala upravo u Iraku, ali je radila i u drugim zemljama Evrope, Azije i Afrike.
9. VOJNA INFRASTRUKTURA I VAZDUHOPLOVNE BAZE U KUVAJTU
Kuvajt je bio još jedno veliko tržište jugoslovenskih građevinaca. Planum je tamo radio na velikoj vazduhoplovnoj bazi Ahmadi, dok je Energoprojekt u istom periodu realizovao i velike objekte, među kojima je bila i vojna bolnica.
Jugoslovenske kompanije su tako u jednoj zemlji bile angažovane na različitim vrstama infrastrukture - od aerodromskih površina i vojnih baza do visokogradnje.
10. OD AFRIKE DO AZIJE - VIŠE OD 1.500 KILOMETARA PUTEVA
Možda je upravo ukupna brojka najbolja ilustracija razmera tadašnjeg građevinskog sistema. Planum navodi da su njegovi inženjeri, tehničari i radnici tokom sedam decenija izgradili više od 1.500 kilometara savremenih magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva na teritoriji bivše Jugoslavije, ali i u Zambiji, Siriji, Iraku, Angoli, Džibutiju, Kazahstanu i Rusiji.
Kompanija navodi i više od 300 kilometara autoputeva, kao i više od 40 aerodroma.
GRAĐEVINSKA SILA NESVRSTANIH
Zašto su baš jugoslovenske kompanije dobijale ovakve poslove?
Jedan od odgovora nalazi se u tadašnjoj spoljnoj politici i odnosima Jugoslavije sa zemljama Pokreta nesvrstanih. Veliki međunarodni projekti bili su spoj diplomatije, inženjerskog znanja i konkurentnosti domaćih kompanija.
Mostogradnja je, recimo, upravo kroz posao u Faludži napravila prvi veliki iskorak na međunarodno tržište, a stručna literatura taj projekat opisuje kao primer jugoslovenskog tehnološkog i ekonomskog prodora u nesvrstani svet.
Energoprojekt je, s druge strane, izgradio poslovni model koji je obuhvatao projektovanje, inženjering i izvođenje velikih kompleksnih projekata.
Planum je postao prepoznatljiv po aerodromima, putevima, tunelima, branama i vojnoj infrastrukturi.
Najzanimljiviji deo ove priče jeste što se veliki deo tog znanja nije izgubio raspadom Jugoslavije. Energoprojekt i danas posluje na četiri kontinenta i navodi tržišta Afrike, Bliskog istoka, Rusije i Evroazije i Južne Amerike među svojim međunarodnim područjima rada.
Planum takođe i dalje posluje u Srbiji i inostranstvu.