Plata više nije jedini motiv, zanati prestižu kancelarijske poslove: Na koji način mladi biraju radno mesto i gde greše poslodavci
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborTržište rada u Srbiji prolazi kroz značajne promene, a mladi, posebno pripadnici generacije Z, donose nova očekivanja u poslovni svet, gde visina zarade prestaje da bude jedini presudni faktor pri izboru posla. S druge strane, privreda se suočava s višegodišnjim deficitom stručnog kadra, zbog čega zarade u zanatskim zanimanjima sve češće premašuju one na kancelarijskim pozicijama.
O trenutnoj situaciji na tržištu zapošljavanja, očekivanjima poslodavaca, kao i o najboljim letnjim poslovima za sticanje prvog radnog iskustva razgovarali smo s Milošem Turinskim, senior PR menadžerom Infostuda.
Kakva je trenutna situacija u Srbiji kad je u pitanju zaposlenje za mlade i koji poslovi su najtraženiji?
- Tržište rada je tokom 2025. bilo opreznije nego godinu ranije. Prema podacima Infostudovih sajtova Poslovi Infostud, HelloWorld i Startuj Infostud, tokom 2025. objavljena su ukupno 62.632 oglasa za posao, što je oko 15% manje nego 2024. godine. To znači da se zapošljavanje nije zaustavilo, ali jeste postalo selektivnije.
Kada govorimo o mladima, najviše prilika i dalje postoji u oblastima koje tradicionalno zapošljavaju veći broj kandidata na početnim pozicijama. To su trgovina, administracija, korisnička podrška, ugostiteljstvo, logistika i proizvodnja. Među najtraženijim poslovima u prethodnoj godini bili su prodavac, komercijalista, vozač, magacioner, operater u korisničkoj podršci, administrativni radnik, radnik u proizvodnji, konobar i kuvar. Važno je reći da ulazak na tržište rada danas nije jednostavniji nego ranije. Naprotiv, zbog manjeg broja oglasa i opreznijeg zapošljavanja, prvo iskustvo postaje još važnije.
Šta mladi, recimo pripadnici generacije Z, očekuju kad je u pitanju zaposlenje i posao - od visine plate do drugih uslova rada?
- Plata jeste važna, ali nije jedini kriterijum. Prema istraživanju koje smo radili među mladima, pripadnici generacije Z u proseku očekuju početnu platu od oko 89.000 dinara, dok im je željena plata tokom karijere oko 173.000. Međutim, istraživanja pokazuju da mladi sve više uzimaju u obzir širi paket uslova, ne samo visinu plate, kada traže posao. U istraživanju TalentX kao posebno važni faktori istakli su se jasno definisana uloga na poslu, psihološka bezbednost, otvorena komunikacija i fleksibilnost, uz poverenje u zaposlene. To pokazuje da mladi danas ne traže samo posao, već poslodavca kome mogu da veruju.
Šta poslodavci očekuju od mladih radnika?
- Poslodavci od mladih najčešće ne očekuju gotovog stručnjaka, već osobu koja ima potencijal da uči i razvija se. Posebno se cene odgovornost, pouzdanost, komunikacija, inicijativa, spremnost na učenje i osnovne radne navike. U praksi to znači da diploma i dalje ima značaj, ali poslodavci sve više gledaju i konkretne veštine, motivaciju i spremnost kandidata da se uklopi u tim. U situaciji kad se zapošljava opreznije, kandidati koji su već imali praksu, sezonski posao, volontiranje ili neki oblik radnog iskustva često imaju prednost.
Da li je tačno da mladi, posebno generacija Z, češće menjaju posao i ne zadržavaju se dugo na jednom radnom mestu i koji su najčešći razlozi koje navode za otkaz?
- Ne bih paušalno tvrdio da svi mladi često menjaju posao, jer za takvu tvrdnju mora da postoji precizan podatak. Ono što se može reći na osnovu trendova koje pratimo jeste da mladi imaju drugačiji odnos prema poslu nego ranije generacije.
Oni su spremniji da promene radno okruženje ukoliko ne vide mogućnost razvoja, ukoliko smatraju da nisu adekvatno plaćeni, ukoliko nemaju dobar odnos s nadređenima ili ako osećaju da njihov rad nije prepoznat. Dakle, nije nužno reč o tome da ne žele da rade, već imaju nižu toleranciju na loše radno okruženje.
Za poslodavce je zato ključna poruka da se mladi ne zadržavaju samo platom. Zadržavaju se jasnom komunikacijom, mogućnošću razvoja, kvalitetnim liderstvom i osećajem da njihov rad ima smisla.
Da li je za dobar posao presudno iskustvo ili obrazovanje?
- Najbolja kombinacija je obrazovanje i iskustvo, ali u velikom broju zanimanja iskustvo sve češće pravi razliku. Diploma je i dalje neophodna u regulisanim profesijama kao što su medicina, farmacija, pravo ili određene inženjerske oblasti, ali kod velikog broja poslova poslodavci žele da vide šta kandidat konkretno zna da radi.
Zato mladima savetujemo da ne čekaju završetak školovanja da bi prvi put ušli u poslovno okruženje. Praksa, studentski posao, volontiranje, sezonski rad ili rad na konkretnim projektima mogu mnogo da znače, jer pokazuju odgovornost, radne navike i spremnost na učenje.
Kakva je situacija na tržištu rada, koliko se traže osobe sa srednjom stručnom spremom, a koliko s visokom?
- Podaci Poslova Infostud pokazuju da je najveći broj oglasa namenjen kandidatima sa srednjom stručnom spremom. Prema poslednjoj detaljnoj godišnjoj analizi, oko dve trećine oglasa u 2024. godini odnosilo se na kandidate sa srednjom školom, dok je udeo oglasa za visoko obrazovanje bio znatno manji. To ne znači da visokoobrazovani kadrovi nisu traženi. Naprotiv, oni su veoma važni u oblastima kao što su IT, inženjerstvo, finansije, farmacija i zdravstvo. Ali struktura oglasa jasno pokazuje da privreda u velikoj meri traži operativna, uslužna, proizvodna i zanatska zanimanja, za koja je najčešće dovoljna srednja stručna sprema.
Da li je tačno da su majstori različitih profila najtraženiji? Prema vašem iskustvu, koja su najtraženija i najplaćenija zanimanja iz ove oblasti u Srbiji?
- Deficit kvalifikovanih majstora traje godinama i to je jedan od najvidljivijih problema na tržištu rada. Među traženim profilima su električari, vodoinstalateri, auto-mehaničari, keramičari, moleri, gipsari, bravari, zavarivači, CNC operateri, kao i serviseri rashladnih i klima uređaja.
Prema podacima Poslova Infostud koje smo ranije analizirali, zarade u pojedinim zanatskim zanimanjima već dostižu i prestižu veliki broj kancelarijskih poslova. Električari su u proseku imali ponuđene zarade od oko 135.000 dinara, vodoinstalateri oko 147.000, gipsari oko 151.000, moleri oko 138.000, dok su keramičari i parketari bili na oko 150.000 dinara. Ovo pokazuje da zanati više ne mogu da se posmatraju kao manje poželjna zanimanja. Naprotiv, za mlade koji žele praktičan posao, dobru zaradu i relativno brzo osamostaljivanje kvalitetan zanat može biti veoma dobra karijerna odluka.
Kakve su vaše preporuke za mlade koji bi da zarade nešto preko leta i koji su najplaćeniji poslovi?
- Letnji poslovi su dobra prilika da mladi steknu prvo radno iskustvo, radne navike i dodatnu zaradu. Najviše prilika tradicionalno ima u ugostiteljstvu, turizmu, trgovini, promocijama, korisničkoj podršci, logistici i administrativnim poslovima. Najbolje zarade se najčešće ostvaruju u ugostiteljstvu, naročito na pozicijama konobara, šankera, kuvara i pomoćnih kuvara, posebno kad je reč o sezonskom radu na primorju. Prema podacima koje smo ranije analizirali za sezonske poslove na Jadranu, gde se zarade izražavaju u evrima, konobari su mogli da zarade oko 1.500 evra, kuvari od 1.800 do 2.500, dok su šefovima kuhinja nuđene zarade i do 3.000.
Zanimljivo je da se među bolje plaćenim sezonskim poslovima izdvajaju i poslovi u poljoprivredi, pre svega berba voća, pa se dnevnice često kreću oko 50 evra. Međutim, uprkos solidnoj zaradi, poslodavci godinama ukazuju na to da nema dovoljno zainteresovanih mladih za ove poslove, pa je pronalaženje sezonske radne snage sve veći izazov.
Ipak, mladima bih savetovao da prvi letnji posao ne biraju samo po visini zarade. Važno je i šta mogu da nauče, kakve kontakte mogu da steknu i da li će im to iskustvo kasnije pomoći da lakše dođu do ozbiljnijih karijernih prilika.
Biznis Kurir