Srbi poludeli za novim krovom koji obara račune: Ovo je "nevidljivi" crep koji sam pravi besplatnu struju i izdržava najgori grad, bolji od solarnih panela
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborZamislite da vaš krov, osim što vas štiti od kiše, snega i vetra, istovremeno proizvodi i električnu energiju, a da pritom na njemu nema onih glomaznih i vizuelno upadljivih solarnih panela. Iako zvuči kao koncept iz budućnosti, ovo je danas realnost zahvaljujući solarnom crepu. Još fascinantniji je podatak da krov prosečne veličine, prekriven ovim crepom, može u potpunosti da zadovolji energetske potrebe četvoročlanog domaćinstva, uz smanjenje emisije ugljen-dioksida za neverovatne četiri tone godišnje, što je efekat jednak sadnji preko 150 stabala drveća.
U vremenu kada energetska efikasnost i zaštita životne sredine više nisu stvar izbora već imperativ, Srbija se, zahvaljujući svom geografskom položaju, nalazi u odličnoj poziciji. Sa prosekom od 2.000 do 2.200 sunčanih sati godišnje, naša zemlja parira mnogim mediteranskim državama, što predstavlja ogroman i još uvek nedovoljno iskorišćen potencijal.
Šta je solarni crep i na kom principu radi?
Solarni crep je inovativni krovni pokrivač koji u svojoj strukturi sadrži integrisane fotonaponske ćelije. Njegova najveća moć leži u tome što funkcioniše kao "2u1" rešenje. Za razliku od tradicionalnih panela koji zahtevaju bušenje postojećeg krova i postavljanje teških metalnih nosača, solarni crep se postavlja umesto klasičnog glinenog ili betonskog crepa. On je dizajniran tako da vizuelno savršeno imitira tradicionalni crep, biber crep, škriljac ili ravne krovne sisteme, zbog čega je gotovo nemoguće primetiti da vaš krov zapravo služi kao elektrana.
Princip proizvodnje struje ostaje isti kao kod klasičnih panela. Fotonaponske ćelije, najčešće napravljene od monokristalnog silicijuma, upijaju sunčevu svetlost i transformišu je u jednosmernu struju. Ta struja se zatim, prolazeći kroz inverter, pretvara u naizmeničnu, spremnu za napajanje svih kućnih aparata.
Od besprekorne estetike do ekstremne otpornosti
Glavni adut solarnog crepa jeste njegova diskrecija. On je sastavni, nevidljivi deo krova, što ga čini idealnim izborom za investitore koji drže do arhitektonske estetike, kao i za objekte pod zaštitom države gde je postavljanje klasičnih panela strogo zabranjeno. Takođe, ovaj sistem je izuzetno pogodan za arhitektonski složene krovove, sa mnoštvom kosina, badža i krovnih prozora, gde montaža krutih panela često nije ni izvodljiva.
Iako deluje osetljivo, solarni crep je u praksi znatno izdržljiviji od običnog glinenog crepa. Gornji sloj je izrađen od vrhunskog kaljenog stakla sposobnog da izdrži udarce grada veličine loptice za golf pri brzinama većim od 100 kilometara na čas. Zahvaljujući specifičnom načinu fiksiranja, solarni crep je otporan i na orkanske vetrove, jer ne postoji uzdignuta potkonstrukcija pod koju bi vetar mogao da se podvuče i napravi štetu. Zbog ovakvog načina ugradnje, eliminiše se i rizik od prokišnjavanja, koji uvek postoji kada se krov buši radi postavljanja nosača za panele.
Pored svega navedenog, ovakav krov znatno podiže tržišnu vrednost nekretnine, jer kuća dobija status modernog i energetski autonomnog objekta.
Visoka cena i nešto slabije performanse
Uprkos impresivnim karakteristikama, solarni crep ima nedostatke zbog kojih još uvek nije poslao solarne panele u penziju. Osnovni problem je cena. Instalacija ovog sistema može biti dva do tri puta skuplja u poređenju sa klasičnim panelima iste snage. Za pokrivanje prosečne porodične kuće, početna investicija iznosi oko 20.000 evra.
Drugi veliki nedostatak leži u samoj efikasnosti fotonaponskih ćelija. Efikasnost solarnog crepa kreće se između 10 i 20 odsto, dok paneli dostižu od 18 do 25 odsto. Razlog je jednostavan, solarni paneli su uzdignuti na nosačima, što omogućava slobodan protok vazduha ispod njih koji ih hladi. S obzirom na to da je solarni crep integrisan u samu strukturu krova, prirodno hlađenje izostaje, ćelije se leti pregrevaju, a time im opada i efikasnost proizvodnje. U proseku, krov sa solarnim crepom proizvodi oko 15 odsto manje energije nego onaj sa panelima.
Pored toga, kod solarnih panela lako je podesiti idealan ugao nagiba (obično između 30 i 35 stepeni) kako bi "uhvatili" maksimum sunca čak i zimi. Kod crepa ste osuđeni na postojeći nagib i orijentaciju krova; ako on nije idealan, prinos energije će biti znatno manji, bez mogućnosti naknadne korekcije.
Takođe, u planinskim predelima problem može predstavljati sneg. Dok sa glatke površine usmerenih panela sneg lako sklizne, na reljefnoj površini crepa on se zadržava, blokirajući sunčeve zrake i otežavajući čišćenje. Na sve ovo treba dodati i činjenicu da je dijagnostikovanje i popravka kvara na krovu sastavljenom od stotina sitnih, povezanih crepova znatno komplikovanija nego zamena jednog velikog, jasno vidljivog panela.
Crep ili paneli?
Odgovor na pitanje da li solarni crep može zameniti panele zavisi isključivo od vašeg konkretnog slučaja.
Ukoliko imate kuću sa zdravim, funkcionalnim krovom i vaš jedini cilj je smanjenje mesečnih računa uz što brži povrat uloženog novca, klasični solarni paneli apsolutno ostaju najracionalnije i najekonomičnije rešenje.
Međutim, ukoliko gradite potpuno novu kuću ili planirate kompletnu rekonstrukciju starog krova, solarni crep postaje izuzetno logičan izbor. U tom scenariju, umesto da plaćate dvostruko prvo nov krovni pokrivač, pa onda solarne panele preko njega), investicija se izjednačava, a dobijate neuporedivo lepši, sigurniji i arhitektonski zaokružen objekat. Sa očekivanim razvojem tehnologije i većom potražnjom, očekuje se da će cene solarnog crepa u budućnosti padati, ali do tada, u trci za najbržom isplativošću, klasični paneli zadržavaju prvo mesto.
Biznis Kurir