"Evropa je danas u velikoj meri zavisna i od hrane i od energenata" Gosti Puls Srbije vikend o hrani kao novom geopolitičkom oružju
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborHrana postaje novo geopolitičko oružje. Cene osnovnih namirnica rastu širom sveta, klimatske promene uništavaju useve, ratovi prekidaju lance snabdevanja, a stručnjaci upozoravaju da dolazi period ozbiljne prehrambene nestabilnosti.
Da li svet ulazi u eru gladi i socijalnih nemira? Da li će naša zemlja biti dovoljno snabdevena u periodu koji nam predstoji?
O ovoj temi su u emisiji "Puls Srbije vikend" kod voditeljke Krune Une Mitrović govorili: Raka Radović, privrednik i Goran Radosavljević Guri, direktor Instituta FEFA i profesor na FEFA fakultetu.
- Ratovi se uglavnom vode zbog ekonomije, a u osnovi ih diktiraju resursi - pre svega energija i hrana, koji su najosetljiviji faktori. Ko ima kontrolu nad energijom, mora biti uvažen, u suprotnom gubi poziciju. Što se tiče Trampa, u početku sam imao određena očekivanja, ali kasnije sam promenio mišljenje. Smatram da njegove političke poruke nisu dosledne i da često menja stavove. Takođe se postavlja pitanje njegove uloge kao biznismena i političara, kao i načina na koji funkcioniše sistem u Americi - kaže Radović.
Kapitalizam, krize i globalni sukobi
Kako je Radović ocenio, savremeni globalni procesi, od ekonomskih kriza do rata u Ukrajini, ukazuju na promene u raspodeli moći i širi međunarodni sukob koji prevazilazi regionalni okvir.
- Problem kapitalizma, po mom mišljenju, jeste u tome što omogućava ekstremnu koncentraciju bogatstva, ne nužno kroz klasičan rad, već kroz različite finansijske mehanizme. Tokom globalnih kriza, poput pandemije, dodatno su se videli takvi procesi. Početak rata u Ukrajini potpuno je promenio globalni fokus i potisnuo druge teme iz javnosti. Kada govorimo o Ukrajini i Rusiji, to se često posmatra kao deo šireg globalnog sukoba, a ne samo kao regionalni rat.
Radosavljević je ukazao na snažnu međuzavisnost globalnih lanaca snabdevanja i sve veću zavisnost Evrope od ključnih resursa, uz naglasak na uticaj klimatskih i geopolitičkih faktora na proizvodnju i distribuciju hrane i energenata.
- U ovom trenutku i proizvođači i oni koji kontrolišu transport imaju ključnu ulogu, jer je globalni lanac snabdevanja izuzetno zavisan od oba faktora. Podsetiću da je u vreme zatvaranja Sueckog kanala došlo do ozbiljnih poremećaja u isporukama iz Kine ka Evropi, što pokazuje koliko je sistem međusobno povezan. Evropa je danas u velikoj meri zavisna i od hrane i od energenata. Dugoročno, klimatske promene i globalne okolnosti dodatno utiču na proizvodnju, a ključne regije za proizvodnju hrane i dalje ostaju određeni delovi sveta, uključujući Rusiju i Ukrajinu - kaže.
- Istovremeno, značajan deo sirovina za proizvodnju hrane, poput mineralnih đubriva, dolazi iz Rusije, Ukrajine i Bliskog istoka. To znači da su zemljište, energija i đubriva tri osnovna faktora bez kojih nema stabilne proizvodnje hrane. Evropa nema dovoljno sopstvenih kapaciteta u svim tim segmentima, pa je prinuđena da sve uvozi, što je čini zavisnom od globalnog tržišta i cena. Posle 2006. godine, a naročito nakon pandemije, došlo je do rasta cena i inflacije, a hrana je značajno poskupela u odnosu na prethodni period - za emisiju "Puls Srbije vikend", objasnio je Radosavljević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs