Gotovo milion penzionera ima penziju ispod proseka, a čak 500.000 je na ivici siromaštva: Za njih država spema povećanje
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborIstovremeno, gotovo milion najstarijih mesec pregura sa manje od prosećnog primanja, odnosno od 56.851 dinara.
Ako je suditi prema najavama, država će u narednom periodu posebnu pažnju posvetiti upravo najugroženijima, pa bi do kraja godine penzije do 45.000 dinara mogle biti povećane više nego ostale. Ovu mogućnost najavio je predsednik Aleksandar Vučić, ali i direktor PIO fonda Relja Ognjenović. Međutim, konkretna odluka još nije doneta.
Da podsetimo, prema zakonu u Srbiji, penzije se redovno usklađuju jednom godišnje, i to od decembra (isplata u januaru naredne godine). Iako je termin usklađivanja zakonski definisan, država može doneti i vanredna povećanja ili dodatke za određene grupe penzionera. Jasno je da ako se govori o povećanju koje bi važilo pre decembra, onda bi to bila vanredna povišica. Statistika pokazuje da su ranije vanredne povišice bila češća, posebno u kriznim godinama, dok se sada sistem formalno vratio na jedno redovno usklađivanje godišnje.
Prema podacima PIO fonda, u Srbiji ima ukupno 1.658.000 penzionera, a čak 980.000 njih prima manje od prosečne penzije. Posebno su ugroženi oni sa najnižim primanjima - uključujući korisnike proporcionalnih penzija, penzionere sa inostranim stažom ili one koji nisu ostvarili pun radni staž. Među penzionerima sa primanjima do 45.000 dinara najčešće su korisnici porodičnih primanja, čiji su supružnici radili u slabije plaćenim sektorima poput tekstilne i mašinske industrije.
Velika očekivanja
Očekivanja Sindikata penzionera su velika i oni najavlju da će već naredne nedelje imati sastanak sa ministrom finansija Sinišom Malim, na kojem bi trebalo da budu otvorena ključna pitanja - od vraćanja umanjenih penzija iz perioda 2014 - 2018. godine, do ukidanja penala za prevremeno penzionisanje i uvođenja dodatnih socijalnih mera.
Jedna od neiscrpnih tema poslednjih godina je ukidanje penala za one koji imaju pun radni staž, ali ne i propisane godine života za odlazak u penziju. Prema nezvaničnim procenama, ova mera bi državu mogla da košta oko osam milijardi dinara. Nekoliko puta poslednjih par godina je ova tema stavljana na sto, ali nikada nije dobila konačan epilog.
Sistemske mere hitno potrebne
Udruženja penzionera, s druge strane, upozoravaju da je situacija ozbiljna, jer se čak oko pola miliona penzionera u Srbiji nalazi u riziku od siromaštva, zbog čega su sistemske mere sve hitnije.
Dr Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da planirano povećanje penzija jeste socijalno i politički važno, ali dugoročno održivost javnih finansija zavisi od toga da li rast penzija prati rast produktivnosti, zaposlenosti i budžetskih prihoda:
- Srbija trenutno ima stabilnije javne finansije nego pre desetak godina, ali prostor nije neograničen. Ako bi penzije rasle znatno brže od privrednog rasta i prihoda države, to bi povećalo pritisak na deficit i javni dug. Zato je važno da povećanja budu postepena i fiskalno kontrolisana.
On dalje navodi da povećanje penzija može imati određeni inflatorni efekat, posebno u segmentima osnovnih životnih namirnica i usluga koje penzioneri najviše koriste.
- Međutim, taj efekat neće biti presudan ukoliko inflacija ostane pod kontrolom i ukoliko država vodi opreznu monetarnu i fiskalnu politiku. Najveći rizik je da rast primanja „pojede” novo poskupljenje hrane, lekova i energenata. Zato je važno paralelno raditi na stabilizaciji cena, jačanju konkurencije u maloprodaji i zaštiti najugroženijih kategorija stanovništva - kaže dr Mijušković.
Kurir Biznis/Kamatica