Sa hektara ova biljka donosi zaradu veću od 4.300 evra: Mala ulaganja, a potražnja ogromna
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborEvropsko tržište sve više traži proizvode iz održive i ekološke proizvodnje, a upravo tu se otvara prostor za biljke poput zove. Njena upotreba u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, kao i rastuća potražnja u zemljama EU, pokazuju da i ovakve, do sada zapostavljene kulture, mogu postati deo šire priče o razvoju domaće poljoprivrede i njenom uključivanju na evropsko tržište.
European elder je uglavnom drvenasta biljka, dok se ređe može naći i kao zeljasta višegodišnja biljka. Poznato je oko 40 vrsta zove, a sve pripadaju rodu Sambucus. Rasprostranjene su uglavnom na severnoj hemisferi.
Poznata su višestruko korisna svojstva zove. U kori se nalazi supstanca koja štiti ljudsko telo od napada virusa, dok je plod bogat vitaminom C, a njegov potencijal za ljudsko zdravlje još nije do kraja istražen.
U Hrvatskoj se zova uglavnom koristi za proizvodnju sokova, dok se u drugim zemljama odavno koristi u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji. Zova može da služi i u dekorativne svrhe, ali i kao bioindikator, jer uspeva u uslovima povećanog zagađenja vazduha i može ukazivati na prisustvo većeg zagađenja u okolini.
Mala ulaganja, veliki prinos i velika potražnja
Zova bi mogla postati jedna od omiljenih biljaka poljoprivrednika, jer daje veći prinos od grožđa, ima sličnu cenu, a ulaganja su znatno manja.
Ova biljka traži peskovito zemljište. Na primer, sever Vojvodina predstavlja centar uzgoja zove u Srbiji.
Na pijacama su sokovi i sirupi od zove već godinama veoma traženi i dobro se prodaju, pa se i od tih proizvoda, koji se relativno lako proizvode, može dobro zaraditi.
Zova daje između 10 i 12 tona prinosa po hektaru, a proizvođači računaju na zaradu veću od 4.300 evra po hektaru.
Jene Šerfeze, uzgajivač bazge iz Horgoš, još pre nekoliko godina govorio je o ovoj nepravedno zapostavljenoj biljci.
Prema njegovim rečima, prinos po hektaru može čak i da se udvostruči ako proizvođač savlada sve tehnike uzgoja i ako vremenski uslovi budu povoljni.
"Na istoj parceli možete dobiti najmanje istu količinu kao kod grožđa, a sasvim je moguće i mnogo više, čak dvostruko, dok su ulaganja mnogo manja. Nema hemijske zaštite, praktično je reč o ekološkoj proizvodnji. Lako se razmnožava i nema mnogo posla oko nje. Na kraju, mnogo se lakše bere nego grožđe“, rekao je on.
Rezidba počinje u novembru, a kasnije se samo održava međuredni prostor, što zovu čini jednom od najisplativijih kultura bobičastog voća.
Švajcarci je posebno traže
Potražnja za zovom sve je veća. Otkupci su često zainteresovani i za cvet bazge, ali voćari uglavnom čekaju kraj avgusta i berbu plodova jer je zarada od njihove prodaje i do šest puta veća.
"Zova se koristi u farmaceutske svrhe i u prehrambenoj industriji. Poznato je da ima čak 75 načina primene i odmah je iza aloe vere po upotrebi među lekovitim biljkama. Imao sam nekoliko ponuda iz Šavjcarske da ovde prerađujem zovu i izvozim proizvode koji su tamo veoma popularni, posebno u lečenju. Ali sada imam 70 godina, to bi trebalo da radi neko mlađi. Otkako je na Zapadu zabranjena upotreba sintetičkih boja u prehrambenoj industriji, zova je dodatno dobila na značaju jer služi i kao prirodna boja“, ispričao je Šerfeze.
Kurir Biznis/Dnevno.hr