Miloš Cvetkov iz sela Smilovci na obroncima Stare planine sa ocem Zoranom i majkom Lenčetom vodi porodičnu farmu koja postoji još od 2007. godine.
Miloš je diplomirao na Pravnom fakultetu u Nišu, ali se odmah potom vratio na imanje da bi razvio i unapredio posao sa roditeljima. Poljoprivreda je deo Miloševog života još od dečačkih dana, njihova porodična farma postoji već 18 godina, a danas oni isporučuju 2.000 litara mleka dnevno koje daju krave posebne vrste, frizijske rase Holštajn.
Pored Smilovskih jezera na 750 m nadmorske visine porodica Cvetkov uzgaja ovu posebnu rasu krava koja je poznata po tome što daje najviše mleka, ali je i veoma zahtevna za negu.
- Teže su za čuvanje u našem kraju, ali smo mi kroz praksu naučili da ih pazimo. Lakše obolevaju, teže se osemenjavaju, sve je komplikovanije nego kod Simentalki. Trenutno imam 130 goveda, od čega su 70 muzne krave. Ostalo je prateći ženski podmladak koji čuvamo za sopstveni remont stada, ako dođe do uginuća ili ekonomskog izlučenja, odnosno ako prestanu da daju mleko.
Ovo je veoma moderna farma na kojoj krave imaju respondere koji daju informaciju o svakoj ponaosob koja koliko mleka daje i da li ima odstupanja u litraži. Tu su i svi podaci o kravi od rođenja do osemenjavanja i telenja. Na farmi ima izmuzište za krave 2 x 6 riblja kost, što znači da istovremeno može da se muze 12 krava. Ima i laktofriz, mesto za skupljanje i čuvanje mleka koje čuva temperaturu na 3 stepena.
– Važno je da se kaže da mleko ne ugleda svetlost dana jer direktno iz sistema izmuzišta ide u laktofriz, pa kroz cev direktno u cisternu koja preuzima. U takvom zatvorenom sistemu nema bakterija ni somatskih ćelija. I čuveni aflatoksini su u našem mleku blizu nule, značajno manje od propisanih evropskih standarda. To je verovatno zbog ishrane i sena sa Stare planine.
Familija Cvetkov koristi subvencije za koje je olakšana prijava putem e-agrara i traje samo nekoliko minuta, a preko Uprave za agrarna plaćanja je dobio podsticaje i kaže da mu je isplaćeno sve što je podneo. U skorijoj budućnosti, prema MIloševim rečima, planirano je pokretanje proizvodnje kačkavalja po kojem je ovaj kraj nadaleko poznat.
– Želja mi je da se ozbiljno bavim preradom mleka, proizvodnjom sira i poznatog staroplaninskog kačkavalja, jer je uvek isplativije imati gotov proizvod i najbolje je kada se zaokruži proces proizvodnje.
U porodici je njih troje sa fakultetskim diplomama, Miloš, njegova majka i supruga, ali su odlučili da se posvete poljoprivredi. Miloš je oženjen
Anđelom i ima dvogodišnju ćerkicu Teonu. Miloš ima mlađu sestru, Petru.
- Ona ide u gimnaziju, živi na farmi, nedostaju joj komšije, a do škole ima 10 km. Ipak se nadamo da će i ona poželeti da nastavi ovo što porodično radimo.
Pobednik “Najdomaćina 2023”
Potvrda Milanovoj posvećenosti ovom poslu stigla je i u vidu nagrade “Najdomaćin 2023”. Na proglašenju pobednika ovog takmičenja koje je organizovano u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Miloš nije krio svoje emocije.
„Iskreno, iznenađen sam ovom nagradom. Nisam je očekivao i zato sam ovako uzbuđen. To nas tera da kao porodica još više radimo i ulažemo u dalju proizvodnju za koju se nadamo da će da raste. Sva sredstva od nagrade uložićemo u dalju proizvodnju. Ove godine sam konkurisao za subvenciju za 25 mlečnih grla i to sam dobio. Subvencija je isplaćena, ove godine sve subvencije su isplaćene na vreme i time sam veoma zadovoljan. To daje volju da radimo i da dalje nastavljamo.“
NE PROPUSTITE
Krenuo karavan “Najdomaćin 2024”
Najbolji poljoprivrednik Srbije biraće se i ove godine, a nagradni fond za 2024. iznosi više od sedam miliona dinara. Prijave su počele 1. marta, a trajaće sve do 30. septembra 2024.
Prijavljeni će se rangirati u pet kategorija: ratarstvo, stočarstvo, povrtarstvo, voćarstvo i organska proizvodnja, a najbolji domaćin Srbije će biti nagrađen sa čak 2.000.000 dinara za dalja ulaganja, dok će po dvoje najboljih u svakoj od kategorija osvojiti svaki po pola miliona dinara. U pitanju je ukupno 11 vrednih novčanih nagrada.
Deo nagradnog fonda će biti u obliku robe u vidu semena, đubriva, i ostalih repromaterijala za setvu i obradu zemljišta.
Ovaj projekat se organizuje u saradnji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privredne komore Srbije.
Ideja je da se titulom „Najdomaćin“ i novčanim nagradama koje ona donosi istaknu i nagrade najbolji primeri iz različitih poljoprivrednih grana i da se podstaknu da dodatno unaprede svoje poslovanje.
Nikad veća davanja za mlečno govedarstvo
U okviru mere podsticaja za stočare Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je obezbedilo premiju za mleko u iznosu od 19 dinara po litru koja je uvećana skoro četiri puta u odnosu na 2012. godinu. Od ove godine ukinute su gornja i donja granica kada je reč o broju grla, a i o količini prodatog mleka, za sve poljoprivrednike koji žele da se prijave i ostvare pravo na subvencije. Subvencija je po grlu za kvalitetnu mlečnu kravu povećana za 60 posto, što sada iznosti 40.000 dinara po grlu.
Bonus video:
