Beogradski projekat pretvaranja otpada u energiju podstiče ekolološki oporavak

Ono što Igor Ješić najviše pamti sa deponije Vinča je smrad. Ješić (35), vozač kamiona za odvoženje smeća u javnom komunalnom preduzeću Gradska čistoća, priseća se kako se sa deponije na periferiji Beograda pre samo četiri godine osećao „nesnosan smrad“. „Tada je bilo zaista teško voziti kamion. Stigao bih na deponiju, a kamion bi se zaglavio u blatu ili tonuo u naslagama smeća. Onda smo morali da čekamo bagere da nas izvuku. Od tada se sve u značajnoj meri popravilo”.

Nekada ozloglašena deponija, sa svojim klizištima, požarima i emisijama metana (koji je mnogo jači od ugljen-dioksida sa klimatskog stanovišta) prolazi kroz transformaciju koja oživljava kako pejzaž, tako i živote stanovnika obližnjih naselja i glavnog grada Srbije. Ostvaren je napredak u pogledu raspadanja materija, neprijatnog mirisa i zagađenih vodotokova koji su nekada bili sinonim za područje u okolini deponije. Sve to je pokazalo da su inovativno upravljanje otpadom, obnova životne sredine i održiva proizvodnja energije mogući na zapadnom Balkanu i drugim tržištima Evrope u razvoju.

Ova transformacija započela je 2015. godine kada je Grad Beograd zatražio podršku Međunarodne finansijske korporacije (IFC) - odeljenja za savetodavne usluge za transakcije u cilju osnivanja javnog-privatnog partnerstva (JPP) za obnovu gradskog sistema za upravljanje otpadom. Beogradski projekat za pretvaranje otpada u energiju spojio je potpunu rekonstrukciju deponije Vinča i upravljanje nasleđenim zagađenjem sa stvaranjem infrastrukture održivog upravljanja otpadom koje donosi prihod, i upravljanja otpadom u skladu sa ekološkim standardima – i ciljevima kružne tj. cirkularne ekonomije koja podrazumeva transformaciju odnosno „pretvaranje otpada u vrednost“.

IFC i Multilateralna agencija za garancije investicija (MIGA), članice Grupe Svetske banke, obezbedile su 260 miliona evra u vidu finansiranja i garancija, uz još nekoliko finansijera. Ovo partnerstvo — kojim upravlja Beo Čista Energija d.o.o., kompanija koju je formiralo globalno komunalno preduzeće Veolia, japanski konglomerat ITOCHU, i Marguerite Fund II, panevropski akcijski fond — donelo je tehnička znanja i ključne inovacije u privatnom sektoru, kao i podršku srpskom sektoru za upravljanje otpadom. Uspeh modela JPP je takođe omogućio gradu da bolje upravlja budžetima i vremenskim rokovima, otvarajući put Srbiji da koristi JPP za unapređenje javne infrastrukture i usluga u drugim sektorima.

Integralni pristup u Vinči je prevazišao samo rešavanje ekološke katastrofe i opasnog stanja na deponiji. Uspostavljena su sredstva za preradu otpada. Energija koja se dobija iz otpada se prerađuje u novoizgrađenom modernom objektu, dok se energija iz deponijskog gasa obnavlja u kogenerativnom postrojenju. Prerada građevinskog materijala se takođe odvija u postrojenju za reciklažu građevinskog otpada. Pored toga, višak otpada se prerađuje na novoj, sanitarnoj deponiji koja ispunjava standarde Evropske unije i Srbije.

Postrojenje za pretvaranje otpada u energiju počelo je sa preradom otpada u februaru 2023. godine, a rad u punom kapacitetu se očekuje do kraja godine. Ima kapacitet da pretvori do 340.000 tona otpada u obnovljivu toplotnu i električnu energiju. Može da proizvede do 30 megavata (MW) električne energije, što je dovoljno da se napaja oko 30.000 domaćinstava u Beogradu, i do 56 MW toplotne energije, obezbeđujući grejanje za 60.000 domaćinstava u zimskom periodu, što je značajan doprinos energetskoj mreži Srbije.

Novoosnovano postrojenje za reciklažu otpada godišnje reciklira oko 200.000 tona građevinskog otpada. U ovom objektu će se građevinski otpad pretvarati u reciklirani građevinski materijal.

Očekuje se da će ove projektne komponente zajedno smanjiti emisiju gasova staklene bašte u Beogradu za 210.000 tona ekvivalenta CO2 godišnje.

Nova deponija, koja ima mogućnost da upravlja sa 700.000 tona otpada, otvorena je u avgustu 2021. Jedna nova funkcija se bavi tihom pretnjom koja potiče sa prethodne lokacije. Procedne vode se sada sakupljaju i cevovodima, kanalskim sistemom i akumulacionim bazenima usmeravaju se u postrojenje za prečišćavanje procednih voda gde se prečišćava do 90.000 kubnih metara procednih voda godišnje, čime se eliminišu pretnje i rizici zagađivanja okoline i reke Dunav.

Sveobuhvatna priroda inicijative je katalizator društvenog napretka, kroz poboljšanje uslova rada i stvaranje 120 stalnih radnih mesta i 600 radnih mesta tokom perioda izgradnje. Kao prvi veliki projekat upravljanja otpadom u privatnom sektoru na tržištima u razvoju širom sveta, projekat ima čast da bude prvo postrojenje za pretvaranje otpada u energiju u Srbiji koje je dobilo Gold Standard Carbon Credit Akreditaciju.

Na deponiji Vinča, koja se nalazi na manje od 20 kilometara od Beograda, danas se može udahnuti čist vazduh, a mogu se videti i gnezda roda na netaknutim zelenim livadama. Oni koji su upoznati sa prošlošću ovog područja gotovo da ne mogu da prepoznaju preokret koji se dogodio. Takođe je došlo do značajne promene i za one koji rade na lokaciji. Sada tačno znam gde odvozim otpad, posao je mnogo lakši, a neprijatnih mirisa više nema“, kaže Igor Ješić.

Do revitalizacije Vinče i okoline nije došlo preko noći. Trebalo je hrabrosti, kao i da javni organi preduzmu korake kako bi ispitali JPP kao novi model funkcionisanja i pratili njegov ambiciozni obim i složenu implementaciju. Put koji je Beograd prešao u ovom pogledu predstavlja primer za gradove širom sveta koji se bore sa pružanjem usluga koje ne doprinose klimatskim promenama i infrastrukturnim izazovima za svoje urbane i prigradske zajednice.

Promo