Zaposleni kojima se približava vreme za penzionisanje nisu načisto da li baš uvek mogu da veruju poslodavcu na reč da je bio revnostan i da je na vreme izmirivao sve obaveze tako što im je uplaćivao doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za sve godine radnog staža.

Većina budućih penzionera teško prihvata i činjenicu da im poštar sutra neće donositi penziju na vrata, već da bi trebalo da otvore tekući račun u nekoj banci i prijave penzijskom fondu kako bi im uplaćivali novac.

penzioneri-5.jpg
Shutterstock, Ilustracija 

Mnogi od njih bi da provere preko pina kakva je situacija i da li mogu u penziju, ali ne znaju gde da ga dobiju i da li se za to podnosi poseban zahtev ili ne.

Za dobijanje pin-koda podnosi se zahtev na šalterima bilo koje filijale penzijskog fonda, a od dokumentacije je dovoljna lična karta. Zbog sigurnosti i zaštite ličnih podataka pin-kod se ne dostavlja elektronski, a u tuđe ime može da ga dobije opunomoćenik s ovlašćenjem koje traba da overi kod notara, objašnjavaju u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Napominju da se u evidenciji fonda prikazuju podaci na godišnjem nivou, što znači da ne mogu da se vide mesečne uplate doprinosa, kao ni uplate u tekućoj godini.

Oko prebrojavanja godina i uplate staža postoje problemi sa onima koji imaju prvo na beneficiju, odnosno staž s uvećanim trajanjem. Svako ko je radio na takvom radnom mestu pre nego stekne uslov za penziju mora da proveri da li ima uverenje preduzeća o radu na poslovima sa beneficijom. U uverenju se navode periodi zaposlenja, kao i stepen uvećanja staža u pojedinim periodima. Uz uverenje se proverava da li je poslodavac kod koga je zaposleni radio uplatio doprinose sa uvećanim trajanjem i fondu predao prijave o tome.

Za svaku godinu radnik s beneficiranim stažom mora da ima prijavu M-4 obrasca sa navedenim efektivnim trajanjem i šifrom stepena uvećanja. Кada se proveravaju ove prijave treba obratiti pažnju i na to da li je poslodavac pri računanju trajanja beneficije uzeo u obzir i eventualne izostanke sa posla, najčešće zbog bolovanja. Ukoliko je osiguranik u pojedinim periodima odsustvovao sa rada zbog bolesti ukupno trajanje beneficije u pojedinim godinama zbog toga može da bude skraćeno, naglašavaju iz Fonda PIO.

Važno je da svako ko je radio u nekom periodu sa radnim vremenom kraćim od punog, obavezno proveri trajanje staža. Poseban problem mogu da imaju samostalci koji su bili angažovani po osnovu radnog odnosa sa punim radnim vremenom. Zakonom su predviđene i pojedine kategorije osiguranika koji pravo ostvaruju pod povoljnijim uslovima poput vojske i policije. Onaj zaposleni koji je, primera radi, bio uniformisano ovlašćeno službeno lice u policiji, ne može da se penzioniše pod posebnim uslovima ukoliko je napustio policiju i zatim radio na nekim drugim poslovima ili obavljao samostalnu delatnost. On to ne može čak i ako nakon napuštanja službe nije nigde radio do penzije.

Dakle, posebne kategorije osiguranika ostvaruju pravo pod posebnim propisima samo u slučaju da taj posao obavljaju do dana penzionisanja, zaključuju u Fondu PIO.

(Kurir.rs/Politika)