Održana WMG konferencija "Održiva budućnost 2025 - inovacije i dobre prakse za smanjenje CO2 otiska"

Petrović: Ključni ESG standardi

Direktorka WMG fondacije Irena Petrović istakla je da je "održivi razvoj obaveza koju svi delimo, kao pojedinci, kao organizacije i kao deo globalne zajednice".

- ESG standardi postaju ključni kriterijumi za dugoročni uspeh. Oni nas uče kako da balansiramo ekonomske, društvene i ekološke aspekte, stvarajući poslovne modele koji su u skladu s vrednostima budućih generacija. Mi u kompaniji Vajerles medija grupa i WMG fondaciji prepoznajemo važnost ovih principa i godinama unazad nastojimo da pružimo konkretan doprinos. Ulažemo u projekte koji donose stvarne promene, od podsticanja dijaloga i promocije primera dobre prakse do masovne sadnje drveća - navela je Petrovićeva.

Halačeva: Posvećeni održivosti

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva kazala je da Evropska unija predvodi put u izgradnji održive budućnosti i smanjenju našeg ugljeničnog otiska.

- Sa Evropskim zelenim dogovorom, koji je naš putokaz da Evropa postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine, već smo postigli opipljive rezultate: do 2023. smo već smanjili neto emisije za 37% u odnosu na nivoe iz 1990. godine, istovremeno povećavši naš BDP za 68%. Evropska komisija je nedavno predložila još ambiciozniji cilj za 2040: smanjenje neto emisija gasova sa efektom staklene bašte za 90%. Naši napori sežu van granica EU, posebno na naše partnere na Zapadnom Balkanu. U Srbiji pružamo značajnu podršku za smanjenje njenog ugljeničnog otiska, između ostalog kroz IPARD fondove koji pomažu poljoprivrednicima da usvoje moderne i održive tehnologije; renoviranje bolnica i škola radi povećanja energetske efikasnosti; i ulaganja u obnovljive izvore energije, poput vetroparka Kostolac i predstojećih solarnih elektrana na Kolubari i Moravi - kazala je Halačeva.

Održiva poljoprivreda

Na prvom panelu "Održiva poljoprivreda: Inovacije i izazovi", koji je moderirao Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije, razmatran je uticaj klimatskih promena na održive poljoprivredne prakse.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Ivana Popović navela je da je statistika zastrašujuća i da ćemo se, ukoliko ne promenimo svoje ponašanje kada je poljoprivreda u pitanju, suočiti s velikim problemima.

- Regenerativna poljoprivreda je rešenje i jedino ukoliko nju uključimo u planove, uspećemo da se izborimo s problemima koje su nam donele klimatske promene. Moramo da uvodimo ozbiljne promene u poljoprivredu, a regenerativna poljoprivreda je ključ kako bismo uspeli da obezbedimo budućnost generacijama koje dolaze.

Prof. dr Nada Šmigić s Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu kazala je da je poljoprivredni sektor usko povezan s prehrambenim sektorom, te da su klimatske promene uticale na sve sektore poljoprivrede, uključujući i prehrambeni.

- Takođe, problem s kojim se suočava poljoprivreda jeste upotreba pesticida, koji svakako utiču na kvalitet sirovina, a kasnije i prehrambenih proizvoda. Mere, monitoring i kontrola, kao i rigorozna primena svih principa u prehrambenom sektoru moraju kontinuirano da se sprovode kako bismo osigurali bezbednost proizvoda.

Marina Mijić, šefica Odeljenja za održivi razvoj ProCredit banke Srbije, istakla je da će hrana i kvalitet hrane biti najveći izazov u budućnosti jer će poljoprivreda biti prva na udaru uticaja klimatskih promena.

- Finansijski sektor tu svakako ima bitnu ulogu prilikom pružanja podrške poljoprivredi. Mi kao banka imamo zaposlene specijalizovane za rad sa sektorom poljoprivrede. Potrebe poljoprivrednika se menjaju sa uticajem klimatskih promena i samim tim je njima potrebna dodatna pomoć. Mi sve to moramo da uzmemo u obzir prilikom pružanja finansijskih usluga.

Dr Tijana Nikolić Lugonja sa instituta "Biosens" navela je da institut "Biosens" istražuje optimizaciju predela i radi analizu prirodnih staništa kako bi mogli da daju preporuke koje će svim akterima u poljoprivredi pomoći u ostvarenju ciljeva održivosti i zaštite životne sredine.

- Dosad su se ekologija i biodiverzitet u poljoprivredi malo pominjali, ali u svetlu klimatskih promena i pretnji koje donose to se sada znatno promenilo.

Zelena gradnja

Na drugom panelu "Zelena gradnja: Put ka održivom urbanizmu", koji je moderirala Dragana Korica, izvršni direktor Saveta zelene gradnje Srbije, između ostalog bilo je reči o principima zelene gradnje.

Doc. dr Jelena Carević s Građevinskog fakulteta u Beogradu istakla je da se održivost u građevinskom sektoru mora oslanjati na energetsku efikasnost, na čemu se mnogo radi.

- Jasno nam je da mora više da se radi u tom pravcu, a zelena gradnja počinje od edukacije, od studenata koji će sutra biti inženjeri. Mi se trudimo da uvedemo nove predmete i smerove u ovom smislu.

Slađana Popović, rukovodilac odeljenja za konsultantske ESG usluge i rešenja održivosti za region jugoistočne Evrope CBRE, navela je da su životni ciklus jednog objekta i korišćenja tih objekata ključni faktori.

- Međunarodni sertifikati koji su pokrenuli ovu zelenu transformaciju su nas usmerili ka usaglašavanju regulative u gradnji u sertifikacionim okvirima. Područja Beograda i Novog Sada, na primer, sada imaju najveći broj sertifikovanih objekata u odnosu na mnoge druge gradove u regionu.

Tijana Koprivica, direktor za održivo poslovanje "Delta holdinga", govorila je o sertifikovanju objekata kompanije "Delta holding" i primeni ESG principa u njihovoj izgradnji.

- Naši novi objekti koje gradimo su energetski efikasni, a toplotna energija je maksimalno iskorišćena. Uključujemo solarna stakla, zelene fasade, koristićemo geotermalne sonde, zelene parkinge i slično, i ti objekti koje gradimo biće u skladu s principima održive gradnje - navela je ona i dodala da sve to doprinosi uštedi energije, a ima i drugih velikih benefita.

Nevena Martinović, direktor marketinga i istraživanja "iO partnersa", istakla je da, kada posmatramo poslovne objekte u izgradnji u Beogradu, trenutno se gradi 113.000 m˛, od čega će skoro 60 odsto biti sertifikovano sertifikatima LEED ili BREEAM, što predstavlja veliki napredak u odnosu na prethodni period i pokazuje veću osvešćenost investitora u pogledu zelene gradnje.

- Rastućem trendu zelene gradnje zntno su doprinele internacionalne kompanije, koje su uticale na investitore da razmišljaju dugoročno i unaprede svoje objekte kako bi oni u fazi eksploatacije bili ekonomičniji za poslovanje zakupaca i smanjenje troškova zakupa.

Značaj šuma

Treći panel "Značaj šumskih ekosistema za održivost" moderirala je dipl. inženjer šumarstva Adiba Džudović, a bio je odlična prilika da stručnjaci iz oblasti šumarstva diskutuju o promenama u šumskim ekosistemima.

Ljiljana Sovilj, šef odseka za šumarsku politiku i realizaciju mera na unapređenju šumarstva Uprave za šume, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, navela je da resorno ministarstvo preduzima sveobuhvatne mere.

- Ministarstvo svake godine raspisuje konkurse, izdvaja sredstva za zaštitu šuma, radi istraživačke projekte koji će nas najbolje pripremiti za posledice klimatskih promena. Takođe, omogućavamo praćenje zdravstvenih stanja šuma i predlažemo mere. Naš fokus su pošumljavanje i podizanje novih šuma, na godišnjem nivou dva i po do tri miliona stabala posadimo. U odnosu na ranije godine, to su značajni rezultati.

Gordana Jančić, pomoćnik direktora Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine JP "Srbijašume", navela je da to preduzeće u saradnji s drugim institucijama sprovodi određene projekte u smislu održavanja šuma i gazdovanja njima u kontekstu klimatskih promena.

- Strateški cilj je da očuvamo šume, da ih zaštitimo i održimo. Izazovi su veliki, od sve češćih pojava suša ili elementarnih nepogoda, što za nas predstavlja dodatne izazove. Ipak, pored svih izazova uspeli smo da postignemo značajne rezultate.
Dr Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj JP "Vojvodinašume", istakao je da je čovek najveća pretnja šumama, a šumarstvo je sada pred najvećim izazovima dosad.

- Klimatske promene nam se dešavaju, svake godine imamo oluje, sve više toplotnih talasa i to se dešava svuda u svetu. Šume svi posmatraju kao zaštitu od klimatskih promena, ali manje se gleda na to da su šume ugrožene, a sve to iziskuje preventive i dodatne napore naše struke.

Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu dr Branko Stajić ukazao je da je jedno od suštinskih pitanja sagledavanje efekata klimatskih uslova na šume.

- Imamo ugroženost pojedinih vrsta. Bukva je u opasnosti od nestajanja, a osim nje kod nas su to i hrast i Pančićeva omorika, koji su u riziku od isušivanja. Stalno govorimo o tome koliko su nam šume potrebne, ali potrebni smo i mi njima kako bismo ih zaštitili, očuvali i unapredili.

Konferencija je održana u PKS, uz institucionalnu podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, Privredne komore Srbije, JP "Srbijašume", JP "Vojvodinašume" i Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i uz podršku partnera WMG fondacije opštine Vrnjačka Banja, Prokredit banke Srbija i Saveta zelene gradnje Srbije.

 M. Antonijević