Prof. dr Nebojša Tasić predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA)

NT_mantil1 (1) (1) (1).jpg
Privatna Arhiva 

Kardiovaskularna oboljenja su najveći ubica u savremenom svetu. Infarkt i šlog ubijaju najveći broj ljudi. U našoj zemlji svaki drugi čovek umre od infarkta i šloga. Nažalost, incidenca ovih oboljenja nije u značajnijem smanjenju u istočnim zemljama, dok je zapadni deo sveta uspeo specifičnim programom prevencije da smanji incidencu umiranja i obolevanja od ovih bolesti, kaže u intervjuu za Kurir prof. dr Nebojša Tasić, predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA).


Zašto su ova oboljenja toliko smrtonosna?


- Odgovor se krije u jednom od najkomplikovanijih problema današnjice, a to je aterosklerotični plak. U krvnim sudovima svakoga od nas tokom života dolazi do taloženja fibrolipidnog plaka, koji sužava krvni sud i na kraju dovede do infarkta i šloga. Na formiranje ovog plaka utiču brojni faktori rizika kao što su pušenje, fizička neaktivnost, stres, poremećaj lipida u krvi, povišen krvni pritisak, ali značajan uticaj imaju i godine starosti, odnosno genetika. Ti mehanizmi su vrlo komplikovani.


Da li je nepravilna ishrana jedan od značajnih uzroka kardiovaskularnih bolesti i možemo li ih prevenirati pravilnom ishranom?


- Jedna od najvažnijih komponenti prevencije kardiovaskularnih bolesti je pravilna ishrana koja podrazumeva personalizovani pristup ishrani u kom lekar, uz pomoć nutricioniste, uz multidisciplinarni pristup kreira ishranu prilagođenu potrebama svake osobe. Adekvatna ishrana se ne odnosi samo na redovnost i kvalitet namirnica već i na adekvatnu suplementaciju mineralima, vitaminima, oligo elementima. Gojaznost u savremenom svetu jedan je od najvećih problema današnjice koji počinje još u dečjem uzrastu i zato je važno da na ishranu obratimo posebnu pažnju.


Šta je još sve opasno po zdravlje srca osim hiperlipidemije?


- Posebno opasan faktor rizika je poremećaj lipida u krvi ili, kako se popularno zovu, hiperlipidemije, kada dolazi do nagomilavanja takozvanih štetnih lipida. U savremenoj medicini imamo više štetnih lipida za koje je pokazano da su direktno odgovorni što je tokom godina došlo do nagomilavanja aterosklerotičnog plaka i nastanka infarkta i šloga. Danas imamo brojne lekove koji snižavaju koncentraciju ovih lipida u krvi. Istakao bih da se znatan broj ljudi, kada u analizama vidi povišene vrednosti, ne obazire mnogo na njih, niti odlazi kod lekara da vidi da li je potrebno uzimati lekove za njih ili započeti dijetu. To je posebno opasno, jer povišeni lipidi u krvi često nisu propraćeni nikakvim simptomima. Osoba može da ih ima godinama, pa i decenijama, i da ne oseti nikakav problem. Ljudi zaboravljaju da se ovi lipidi godinama nakupljaju sužavajući krvne sudove srca i mozga i mogu dovesti do infarkta i šloga bez ikakvih simptoma, kao i do naprasne srčane smrti.


Da li je i povišen pritisak faktor rizika?


- Ove godine je Evropsko udruženje kardiologa promenilo definiciju krvnog pritiska i uvelo je, pored pojma hipertenzija, i povišeni krvni pritisak koji se kreće između 130 i 140, a donji između 80 i 90. Ovo je važno napomenuti jer u slučaju povišenog krvnog pritiska bez ikakvih simptoma ljudi ne odlaze kod lekara i ne započinju terapiju. Ukupan kardiološki rizik je rizik da dobijete infarkt i šlog zahvaljujući grupisanju većeg broja faktora rizika. Zato je važno da obavezno odete na preventivni pregled na kom će lekar izračunati vaš kardiovaskularni rizik i odlučiti kojom metodom da vas leči. Lečenje je veoma važno, jer znatno smanjuje verovatnoću da ćete dobiti infarkt ili šlog.


Koliko je važna fizička aktivnost? Da li je tačno da se naše srce odmara dok šetamo?


- Važan faktor rizika je fizička neaktivnost, koja je danas, u kombinaciji s gojaznošću, prisutna kod velikog broja dece. To je posebno opasno jer je uzrok gojaznosti i još jednog težeg poremećaja koji se zove metabolički sindrom. Fizička aktivnost je jako važna kao prevencija. Lekari često u saradnji sa profesorima fizičke kulture mogu da kreiraju programe za bolesnike, jer je fizička aktivnost jedna od najzdravijih, a istovremeno najjeftinijih metoda kojima čuvamo naše zdravlje.


Da li su pušenje i hipertenzija takođe značajni faktori rizika?


- Po efektima koje izaziva u celom organizmu, svim organima i tkivima, pušenje je na prvom mestu po štetnosti. Za prisustvo više hiljada kancerogenih supstanci, zajedno s nikotinom, u duvanskom dimu ne postoji lek, niti tehnički koncept kojim bi se sprečio efekat duvanskog dima na organizam. Apsolutno je neophodno primeniti metode odvikavanja od pušenja, ali svesni smo da postoji i znatan broj ljudi koji ni pod kakvim uslovima ne žele da ostave cigarete.


Srpski kardiolozi su poznati po tome što drže korak sa svetom. Šta se kod nas dešava na polju inovacija?


- Živimo u vreme kada je srpski zdravstveni sistem na poseban način prepoznao ulogu i značaj prevencije kao najvažnijeg faktora u očuvanju zdravlja pojedinca. Preventivni programi Ministarstva zdravlja, zajedno sa entuzijazmom zdravstvenih radnika, pokazali su da se tako mogu ne samo rano otkriti problemi, zahvaljujući kojima možemo dramatično smanjiti kardiovaskularni rizik i od drugih oboljenja, već možemo očuvati zdravlje ljudi i tako pomoći našoj naciji da bude zdrava.

Oprez prilikom spavanja

Poremećaj disanja povećava krvni pritisak

Postoje li neki novi faktori rizika?

- Faktor rizika koji je novijeg datuma jeste slip apnea, tj. poremećaj disanja tokom spavanja, koji se pokazao uzrokom i povišenog krvnog pritiska i aritmije i mnogih drugih kardiovaskularnih problema. Pravovremenom dijagnozom i lečenjem možemo izlečiti ovaj problem i sniziti kardiovaskularni rizik od infarkta i šloga.

Jelena Vukić