BERAČI MALINA ZARAĐUJU I DO 260.000 DINARA! Ekonomista objašnjava zbog čega pijačne cene vrtoglavo rastu: Kilogram trešanja mora da bude skuplji od 1600 dinara!
Loše vremenske prilike i mraz u martu i aprilu desetkovali su rod voća, a sada se suša boje i ratari koji ovih dana gledaju u nebo nadajući se kiši koja bi možda spasila rod kukuruza
Sezonsko voće i povrće uveliko se šareni na pijačnim tezgama, ali cene vrtoglavo rastu. Proizvođači visoke cene pravdaju lošim vremenskim uslovima, mrazom i sušom, dok potrošači ističu da je kupovina trešanja, jagoda, kajsija postala luksuz.
Zbog čega cene rapidno rastu, ko je kriv, ima li spasa za poljoprivrednike i kako kupiti domaće proizvode a ne potrošiti pet crvenih novčanica, govorio je Nemanja Antić, ekonomista.
- Ako pitate prodavce i ljude koji vode tezge, oni će reći da je cena mala i da ne mogu da zarade. Zlatna sredina je presek ponude i tražnje, ako se gajba kajsija proda za 600 din - to je fer plej. Ne bi se ona prodavala da je preskupa, ostala bi neprodana ako je skupa. Bivše Jugoslovenske zemlje ne razumeju da je cena uslovljena tržišnom. To vam je kao cena stanova, do god se svi prodaju cena ima razloga da raste. Ja obilazim pijace i još nisam naišao na prodavca na pijaci koji prodaje trešnju za 1600 dinara, a da je rekao da je cena visoka. Svi su mi rekli "idi beri ti, sadi ti, pa prodaj za 1600 i obogati se na trešnjama" - kaže Antić i dodaje:
- Sa druge strane, ne može renta na Novom Beogradu biti 1500 evra, a da trešnja ne bude 1600 dinara. Mi zaboravljamo da smo mi zemlja seljaka na brdovitom Balkanu, a naši ljudi hoće avokado, trešnje. Berači malina su plaćeni od 200 do 260.000 dinara, niko neće da bere. Ovde kod nas je prestao da se uvažava rad, ljudi masovno hoće na neke šeme da zarade pare i niko neće od trgovine da radi. Pod tim okolnostima, naravno da je visoka cena malina.
A ova godina mogla bi da ostane upamćena kao jedna od najtežih i za domaće pčelarstvo. Umesto medonosnih sezona, pčelari se suočavaju sa praznim košnicama, velikim gubicima i neizvesnom budućnošću.
Sremsko-Mitrovački pčelari sastaju se jednom nedeljno i razgovaraju o stanju u košnicama, razmenjuju iskustva, a ono što se moglo poslednji put čuti jeste da su prilike vrlo loše od početka godine.
- Zima je počela loše, zimski gubici su bili enormno veliki,ove godine se više ljudi opterećuju kako da vrate stočni fond, a ne da vrcaju med. Bagrem je podbacio totalno, nešto par kila su neki vrcali po košnici, to je ništa. Lipa je za sad solidno dala, ali brojno stanje pčelinjih zajednica je malo ove godine - rekao je Tomislav Kostić, pčelar iz Sremske Mitrovice.
Ipak, dobra vest je da šansa za oporavak postoji, ali i to zavisi od vremenskih uslova u narednim danima.
- Vremenski uslovi u nekom momentu su nam i pogodovali, nekog unosa konstantno je bilo. Ova kiša je spas što je pala, pošto je suncokret totalno bio u katastrofalnom stanju, tako da je brzo prolazio. Tako da ovo što je palo, malo je stopiralo. Neke radove černje, ali u suštini mi nadamo se da će u narednih 15-ak dana, još što ima suncokreta, da će biti sasvim dobro.
Uzroci lošeg stanja višestruki su od dugotrajne suše i smanjene količine polena preko bolesti do štetnih hemikalija koje se koriste u poljoprivredi.
- Ne bih se ja pohvalio s ovom godinom, dosta je loša godina generalno. Bilo je stradanja u početku jedno 30%, posle se to još malo prelilo možda i na 50% pčelinjaka. Cela godina je neki oporavak. Generalno možda će i izaći na nešto dobro, sad su košnice na suncokretovoj paši pa se nadam da će biti dobro vrcanje - kaže Igor Laćerac, pčelar.
Situaciju dodatno pogoršava nelojalna konkurencija na tržištu meda, je sve manje, ali se istovremeno beleži pojava falsifikata. Ove godine očekuje se nestašica meda za izvoz, a za domaće tržište biće dovoljno s obzirom na to da nismo veliki potrošači.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
