SRBI ZBOG CENA MANJE JEDU RIBU: U ponudi obično šaran najjeftiniji, pastrmka se prodaje i za 900 dinara po kilogramu
Uoči vikenda, dok se očekuje uobičajena gužva na pijacama, prodavci u ribarnicama imaju drugačiju sliku. Kažu – kupaca gotovo da nema.
Riba, iako nekada nezaobilazna na trpezi, sve češće ostaje neprodana. I to ne samo na pijaci, već i u marketima i specijalizovanim radnjama.
Srbi pojedu tri puta manje ribe nego Evropljani
U zemlji kroz koju protiču velike reke i gde riba nekada nije bila luksuz, danas se po osobi konzumira između 3 i 7 kilograma ribe godišnje. Za poređenje, prosek Evropske unije dostiže 20 kilograma. Iako stručnjaci godinama upozoravaju da bi trebalo da jedemo ribu bar dva puta nedeljno, praksa pokazuje da se to dešava tek povremeno – najčešće tokom posta, slava i praznika.
Visoka cena, niska potražnja
Cena je nesumnjivo jedan od glavnih razloga. Kilogram živog šarana košta između 670 i 800 dinara, dok za filete ili kotlete treba izdvojiti i do 1.500 dinara. Pastrmka se prodaje za 900 do čak 1.700 dinara po kilogramu. U vremenu kada je prosečna potrošačka korpa na ivici izdržljivosti, mnogi biraju jeftinije opcije – svinjetinu, piletinu ili jaja. Riba, iako zdrava, postaje luksuz.
Nepoverenje u deklaracije
No, nisu u pitanju samo cene. Mnogi kupci više ne veruju deklaracijama. Iako se na ribi često ističe da je „sveža“, u praksi to neretko znači – odmrznuta. To naročito važi za ribu u velikim trgovinskim lancima, gde put od hladnjače do tezge traje i po nekoliko dana. Na pijacama je situacija donekle bolja, ali kvalitet i svežina variraju, a kupci koji jednom budu razočarani retko se vraćaju.
Ribarnice bez radnika, domaća proizvodnja opada
Prodavci imaju i svoje muke. Kažu da je teško naći radnike koji će znati da očiste, obrade i prodaju ribu. To nije posao koji svako želi da radi, posebno u letnjim mesecima kada visoke temperature dodatno komplikuju čuvanje robe.
Uz to, Srbija godišnje uvozi više ribe nego što proizvede – oko 35.000 tona dolazi iz inostranstva, dok domaća proizvodnja varira između 12.000 i 15.000 tona. To dodatno podiže troškove i snižava konkurentnost domaće ribe.
Navike koje izumiru
Na kraju, sve se svodi na navike. Riba se više ne nalazi redovno na trpezama prosečnog domaćinstva. Nema je u školama, retko se priprema u menzama, a ugostitelji je nude tek simbolično. Ako se ne promeni način na koji država, trgovci i potrošači pristupaju ribi, ona bi mogla ostati rezervisana samo za praznike – i za one dubljeg džepa.
Zdravlje koje beži niz vodu
Ovaj vikend će, kao i mnogi pre njega, pokazati isti obrazac. Tržišni pultovi puni ponude, ali bez tražnje. Riba čeka, ali kupaca nema. A dok ona propada, zdravlje tiho odlazi niz vodu.
biznis.kurir.rs/Telegraf Biznis
SRPKINJU I PORODICU DRŽALI KAO TAOCE U BOLNICI, LETOVANJE IM SE PRETVORILO U HOROR: Infuzije im naplatili 1.300 €, a deci dali SUV HLEB i VODU