CRNOGORCI SKRAĆUJU RADNU NEDELJU: Da li je ovakav scenario moguć i u Srbiji?

Već ove nedelje vode se razgovori između predstavnika vlade, poslodavaca i sindikata kako bi se našlo konačno rešenje za skraćenje radne nedelje.

- Istraživanja pokazuju da skrećenje radnog vremena povećava produktivnost i smanjuje stres. Kad se smanjuje stres, to znači i unapređenje fizičkog i psihičkog zdravlja, smanjuju se bolovanja i uspostavlja se ravnoteža između poslovnog i privatnog života. To poboljšanje zadovoljstva ljudi koji rade je jako bitno. To je počelo još pre 200 godina kada je Oven skratio radno vreme u svojoj manufakturi na osam sati, zato što to dovodi do smanjenja grešaka i povreda na radu i samim tim se povećava produktivnost - ocenjuje ona.

Kod nas, kao i u većini zemalja regiona, je četrdesetočasovna radna nedelja, ali kako objašnjava Bradaš, punim radnim vremenom se smatra radna nedelja od 36 do 40 sati.

- Mi sada već praktično imamo zakonske mogućnosti da se radi sedam sati, fali taj jedan sat. Tehnologija je jako unapređena i dovela je do veće produktivnosti, a mi smo još uvek u toj priči da treba da se radi ne osam sati nego i prekovremeno. Ono što pokazuju istraživanja je da se sa manje radnih sati čak povećava produktivnost. Kada se čovek iscrpljuje on ima više praznog hoda u radu i tako mu se smanjuje učinak. Naš problem je što većina poslodavaca kod nas, uključujući i predsednika države, to ne razumeju. Kada pogledate istraživanja Eurostata, većina razvijenih zemalja ima manje od 35 sati prosečnog radnog vremena nedeljno. Mi smo, uz Tursku, zemlja koja ima najdužu radnu nedelju, a mnogo smo manje produktivni od tih zemalja - zaključuje ona.

Prema podacima Eurostata, radnici u Srbiji u 2024. godini su bili na drugom mestu u Evropi, odmah iza Turske, po broju radnih sati u nedelji. Naime, prosek za Srbiju je oznosio 41,3 sata u radnoj nedelji, dok je prosek EU 36 sati.

Željko Veselinović, predsednik sindikata Sloga ističe Crnu Goru kao „školski primer uspešnosti reformi“.

- Pored značajnog povećanja plata i penzija, kao i zabrane rada nedeljom, sada uvode i sedmočasovnu radnu nedelju.To je svakako odlična vest, ali isto tako i pokazatelj da je tako nešto moguće i održivo. Srbija isto tako treba da se ugleda na Crnu Goru i krene u reforme koje bi bile u interesu i zaposlenih i poslodavaca, ali i koje bi Srbiju približili Evropi i evropskom modelu poslovanja - napominje on.

Prema njegovim rečima, svuda u razvijenim zemljama radno vreme se skraćuje, jer se time podiže produktivnost, ali i motivacija radnika.

- Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj čak zbog masovnog i često neplaćenog prekovremenog rada, radna nedelja u proseku traje gotovo 44 sata i ta praksa se mora zaustaviti. Zato smo mi i pripremili Zakon o radu koji sve ove gore navedene stvari reguliše na način kao i u Crnoj Gori. Nažalost, mislim da će to kod nas veoma teško proći upravo zbog velikog broja niskobudžetnih firmi koje su dobile subvencije od države i kojima odgovara ne skraćenje, već produženje radne nedelje, a upravo te firme i njihove privredne komore ne žele bilo kakve reforme u korist radnika i utiču na politiku radnog zakonodavstva u Srbiji - ocenjuje ovaj sindikalac.

S druge strane, Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku ukazuje da skraćenje radne nedelje može da dovede do povećanja troškova proizvodnje i smanjenja konkurentnosti.

- Ako je Crna Gora dovoljno bogata da tamošnja država i kompanije mogu da sebi priušte manje rada za isti novac onda je ta odluka legitimna. Mada, na Balkanu su takve odluke čist populizam uoči nekih izbora. Do sada je sličan model oproban u Švedskoj i delimično u nekim skandinavskim zemljama, time što bi se uvela četvorodnevna radna nedelja ili bi se petkom radilo pola radnog vremena, odnosno četiri časa. Ovde treba imati u vidu da je bruto proizvod Švedske, na primer, i njeno nacionalno bogatstvo toliko da bi oni mogli da sve zaposlene pošalju kući i da ne rade naredne 24 godine, a da primaju istu prosečnu zaradu kao danas. Samo jako bogate države ili one čija je ekonomija bazirana na ekskluzivnim ili sofisticiranim proizvodima i uslugama mogu sebi priuštiti značajnije smanjenje radnog vremena na nedeljnom nivou, jer bi države sa smanjenjem obima rada ubrzo izgubile konkurentnost u globalnoj trgovini. Smanjenje radnih časova dovodi do povećanja troškova proizvodnje, ukoliko se to ne kompenzuje primenom određenih tehnologija. Samim tim proizvod je skuplji i teže se prodaje na tržištu. Svaka država prema tome mora da iskalkuliše norme u svom Zakonu o radu - poručuje on.

Biznis.kurir.rs/Danas