KO OVO IZGOVORI MOŽE DEBELO DA VAM PLATI! Nema ko ovo nije nekome uradio, a novčane kazne su ogromne

U svakodnevnom govoru često čujemo rečenice poput: „Ako mi još jednom uđeš u dvorište, ne znam šta ću da uradim“, ili „Ako se umešaš u moje stvari, neće ti biti dobro“. Mnogi ovakve izjave ne doživljavaju kao ozbiljne, ali u nekim slučajevima – to može biti krivično delo.

Uslovna pretnja je izjava u kojoj se ne preti direktno, već se određena preteća radnja vezuje za neko buduće ponašanje. Uslovna pretnja je izjava u kojoj se ne preti odmah i direktno, već se kaže da će neko nešto loše uraditi ako se nešto desi ili ako neko nešto uradi. Dakle, pretnja je „vezana“ za nečije ponašanje.

Drugim rečima – neko kaže da će uraditi nešto loše ako se ispuni određeni uslov.

„Ako još jednom pređeš na moj deo, ubiću te i tvoju familiju.“
„Ako ne uradiš kako sam ti rekao, razbiću ti auto.“
„Ne mešaj se, pa neće biti problema.“

U svim ovim primerima, pretnja zavisi od nečijeg ponašanja. Ako osoba postupi na određeni način – pretnja će se, prema rečima onoga ko preti, ostvariti.

Zakon u Srbiji prepoznaje pretnju kao krivično delo ako je ozbiljna i ako kod osobe kojoj se preti izazove strah, uznemirenost ili osećaj nesigurnosti.

Dakle, nije presudno da li je pretnja direktna ili uslovna, već da li je osoba koja je to čula doživela to kao ozbiljnu pretnju i da li se zbog toga uplašila.

Prema članu 138. Krivičnog zakonika Srbije, osoba koja drugome ozbiljno preti – da će ga ubiti, teško povrediti ili mu ograničiti slobodu – može biti kažnjena novčano ili zatvorom.

Kazne za krivično delo uslovne pretnje mogu biti:

Novčana kazna do 300.000 dinara, ili
Zatvorska kazna do tri godine.
U težim slučajevima, kazna zatvora može biti produžena i do pet godina, zavisno od okolnosti i ozbiljnosti pretnje.

Ko odlučuje da li je pretnja ozbiljna?

U praksi, sud procenjuje da li postoji krivično delo.

Gleda se:

• da li je osoba koja je pretila već ranije bila u sukobu s oštećenim,
• da li je ranije pretila,
• da li je oštećeni doživeo pretnju kao ozbiljnu,
• kakav je bio ton, kontekst i okolnosti.

Ako je pretnja bila „prazna priča“, možda neće biti kazne. Ali ako se utvrdi da je neko bio ozbiljno uplašen – sud može kazniti i za uslovnu pretnju.

Kada uslovna pretnja nije krivično delo?

Važno je razumeti da nije svaka rečenica koja sadrži "ako" automatski pretnja. U nekim slučajevima, rečenica može predstavljati logičnu posledicu i ne nosi elemente zastrašivanja.

Na primer: „Ako budeš radio svoj posao kako treba, neće biti sankcija.“

Ova izjava može zvučati kao pretnja, ali zapravo znači da nema posledica ako neko poštuje pravila. Dakle, nije usmerena na zastrašivanje, već ukazuje na normalno funkcionisanje sistema. U takvim slučajevima, ne postoji krivično delo, jer se ne izaziva strah, već se daje informacija ili upozorenje.

Gde je granica između obične i krivične pretnje?

Iako zakon prepoznaje uslovne pretnje kao potencijalno krivično delo, važno je razlikovati:

• ozbiljnu pretnju koja izaziva strah i
• rečenicu koja samo sadrži uslov, ali nije upućena s ciljem zastrašivanja.

Sudovi procenjuju svaku situaciju pojedinačno, uzimajući u obzir ton, okolnosti i reakciju onoga kome je rečeno. Drugim rečima – nije svaka gruba rečenica krivično delo, ali ni svaka pretnja nije bezopasna. Granica je često tanka, a sve zavisi od osećaja ugroženosti kod oštećenog.

Čak i kada neko ne preti direktno, već izgovori nešto poput:

„Ako mi se još jednom obratiš, videćeš šta će biti“,
– a ta osoba se zbog toga oseća ozbiljno uplašeno – zakon to može tretirati kao ugrožavanje sigurnosti.

Zato treba paziti šta se govori u afektu ili besu. Jer ono što nekome deluje kao „obična pretnja iz svađe“, drugome može biti ozbiljan razlog za strah – a to zakon prepoznaje i kažnjava.

Ako sud donese presudu da uslovna pretnja nije krivično delo, sudski troškovi obično padaju na teret tužioca, ali mogu biti naplaćeni od okrivljenog ako sud donese odluku da je optužba bila osnovana. U slučajevima kada sud utvrdi da tužilac nije imao dovoljno dokaza za krivično delo, sudski troškovi mogu biti do 50.000 dinara.

BiznisKurir.rs