Od pandemije korona virusa, u Srbiji se beleže visoke cene kvadrata kako novogradnje, tako i starogradnje, dok se broj ljudi spremnih na kreditno zaduživanje konstantno smanjuje. To građane navodi na pitanje ko stvara povoljno okruženje da stanovi ostanu skupi, i da li će taj problem u narednom periodu biti rešen.
Od 2019. zaključno sa 2023. godinom stanovi u Srbiji poskupeli su manje jedino u odnosu na Mađarsku, pokazuje analiza Republičkog geodetskog zavoda u kojoj se poredi 12 evropskih zemalja.
Kvadrat je za ovih pet godina u Srbiji poskupeo za više od 60 procenata.
Međugodišnji rast cena prethodne godine u odnosu na 2022. pao je ispod 10 procenata i to zahvaljujući usporavanju u drugoj polovini godine. Prethodnih osam tromesečja, godišnji rast cena stanova bio je dvocifren. O padu cena, kakav već skoro dve godine imaju zemlje Zapadne Evrope poput Nemačke ili Holandije, nema ni govora.
U poslednjem tromesečju prošle godine zabeležen je godišnji pad kupovine stanova na kredit od 36,4 procenata, što je zapravo oporavak kreditno-hipotekarnog tržišta pošto je u trećem tromesečju međugodišnji pad kupovina iznosio 47,3 procenta, a u drugom više od 50 procenata.
Bez obzira na pad kreditne tražnje, cene su ostale stabilne, i na njih, prema rečima domaće stručne javnosti, gotovo da ne utiču oscilacije euribora.
S tim u vezi, Nebojša Nešovanović, stručnjak za nekretnine, ističe da postoji nekoliko sistemskih razloga za visoke cene, a kao jedan od osnovnih podvlači nedostatak funkcionalnog tržišta kapitala.
- Nama je tržište stanova tržište kapitala. Sav višak vrednosti koji kreiramo u zemlji na kraju nekako završava na tržištu stanova, što gura cene naviše. Takođe, to pravi nelojalnu konkurenciju mladim ljudima kojima stanovi trebaju za život. Drugi problem je bila nedovoljna izgradnja, ali to se donekle u međuvremenu rešilo, što vidimo iz broja izdatih građevinskih dozvola. Ponuda stanova bi sada trebalo da bude dobra - pojašnjava on.
VEĆINA KUPUJE STAN ZA KEŠ
On napominje i da naše tržište stanova ne treba upoređivati sa tržištima stanova u drugim zemljama, već sa berzama, odnosno sa tržištem kapitala. Jer, kako dodaje, sada oko 85 procenata ljudi nekretnine kupuje za keš, i to su investitori koji naše tržište stanova tretiraju kao berzu.
Sa druge strane, razlog za pad kreditnih kupaca vidi u rastu euribora, ali napominje da domaće tržište diktira kapital, što znači da je prilično neosetljivo na kretanje kamatnih stopa.
Jasna Atanasijević, profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu pad broja stanova kupljenih uz kreditno finansiranje objašnjava činjenicom da je došlo do rasta kamatnih stopa, što je uzrokovalo da građani, ali i investitori, budu manje zainteresovani da se zadužuju u bankama.
- To se odražava na cene, tako što sa jedne strane imamo pritisak pada tražnje, koji bi trebao da ih snizi, dok sa druge strane postoji pad ponude, što gura cene nagore. Rezultat te dve sile su ove cene koje trenutno imamo - kaže profesorka.
Ona dodaje da to nije slučaj u većini zemalja Evrope, a kako kaže, ovde je tako jer Srbija nema razvijenu berzu, odnosno finansijsko tržište gde bi oni koji imaju ušteđen dohodak (a koga, prema njenim rečima ima dosta kod jednog dela građana) mogli taj novac uložiti.
- Ne treba da zaboravimo i efekat dolaska velikog broja Rusa u Srbiju, od koji su se neki verovatno odlučili i za kupovinu nekretnine - pojašnjava Atanasijević.
Takođe, komentarišući činjenicu da je procentualno rast cene kvadrata u poslednjih pet godina najveći u Mađarskoj pa u Srbiji, ona podseća da na godišnjem nivou on više nije toliko visok ako ga kumulativno uporedimo sa prethodnim periodom.
(Kurir.rs/Danas)
NE PROPUSTITE
