Cene kirija u prestonicama poslednjih su godina otišle u nebesa, a sličnu sudbinu dele i ostali veliki evropski gradovi. Međutim, jedno je kad se one povećaju na celom tržištu zbog male ponude i velike potražnje, a drugo kad neko naduva cene svoje nekretnine jer misli da to može. Pobornici slobodnog tržišta rekli bi da tu nema ništa sporno - ako ta nekretnina nađe svog kupca, svi srećni. Ipak, u nekim nemačkim gradovima to nije dozvoljeno.
Najam stana koji je zreo za renoviranje od 70 kvadrata po ceni od 1.100 evra - jedna soba od 11 kvadrata u tom stanu za 330 evra. Toliko u Frankfurtu jedan mladić mora da izdvoji za najam sobe. Gorka je to stvarnost mnogih ljudi širom Nemačke, ako uopšte imaju sreće da pronađu stan.
Kirije u nemačkim gradovima već godinama rastu. Dok je cena najma po kvadratnom metru u Frankfurtu na Majni početkom 2019. još uvek bila gotovo 16 evra, ove godine porasla je na 19,59 evra. Slična situacija je i u Berlinu, gde je pre četiri godine najam koštao oko 12,29 evra po kvadratu, dok se ove godine popeo na 19,30 evra. Situacija više ne pogađa samo ljude s niskim primanjima, nego je voda došla do grla i srednjoj klasi.
Problem male ponude i velike potražnje dugoročno može rešiti izgradnja novih nekretnina, ali se u Nemačkoj sve manje gradi. Broj izdatih građevinskih dozvola za stanove u prvih osam meseci ove godine pao je za 28,3 posto u odnosu na lani. Vladajuća semafor-koalicija nije uspela ni da se približi brojci od 400.000 novoizgrađenih stanova godišnje, što je obećala na početku svog mandata. Nedavno je tamošnja ministarka građevine podigla belu zastavu i rekla da neće uspeti u svom naumu ni ove godine.
Međutim, grad Frankfurt ne želi samo da bude posmatrač divljanja cena najma na tržištu nekretnina te nudi podršku onima koji plaćaju previsoke cene. U gradu tako proveravaju sve 'dojave' o previsokim cenama najma. Stanodavci koji zahtevaju najamninu za 20 posto veću od one za nekretnine u istom rangu zapravo krše nemački Zakon o privrednom kriminalu. Tako se na web-stranici grada može izračunati i je li najamnina za određeni stan 'primerena' ili nije. Ako se utvrdi da nije, na teren se šalje veštak koji ga detaljno pregleda i fotografiše sve prostorije, na osnovu čega se izračunava indeks prosečne cene najamnine za taj stan, piše Tportal
Svi ti pojedinačni podaci koriste se kako bi se izračunao indeks prosečne cene najma, koji treba da potvrdi i udruženje stanara i stanodavaca kao i predstavnici lokalnih vlasti, a služi kao orijentir za druge stanarine. Ako se ispostavi da stanari zaista plaćaju previsoku cenu najma, postoji nekoliko mera protiv stanodavaca. Najčešće se u praksi događa da stanar obavesti svog stanodavca o previsokom najmu pa se stvar reši dogovorom. Ako stanodavac pak ne pristane na smanjenje stanarine, može biti kažnjen, a ako ni to nije dovoljno, grad će tužiti vlasnika stana.
Ipak, uprkos tome što tamošnje gradske službe primaju sve više pritužbi na previsoke cene najma, mnogi stanari se ne usuđuju da rade nešto protiv svojih stanodavaca jer strahuju da će pokušati da im zagorčaju stanovanje na sve moguće načine da bi dobrovoljno izašli iz stana.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
