NAJISPLATIVIJE BILJKE KOJE MOŽETE DA GAJITE U SRBIJI: Svaki početnik može da uloži minimalno, a zarada ide i do nekoliko hiljada evra!

Bez jasne računice koliko se isplati određena proizvodnja, malo ko se i upušta u nju. Kada kao početnik planirate da investirate novac u gajenje neke biljne kulture, prirodno je da se pojave neka pitanja.

Lekovite i začinske biljke

Za njihovu proizvodnju nisu potrebna velika ulaganja, a iskustvo govori da zarada može biti veoma zadovoljavajuća.

Biljne vrste poput belog sleza, mirođije i peršuna za nijansu prednjače u isplatvosti, ali ih prate jednako tražene nana, kamilica, žalfija, valerijana, timijan, bosiljak, korijander, anis, ali i origano i ehinacea.

Gajenje lekovitog bilja se sa uspehom može pokrenuti čak i na površinama od 10 do 20 ari, pa se zato smatra dobrim izborom za početnu investiciju, jer se tako potencijalni gubici svode na minimum.

Prvi zadatak svima koji odluče da se bave lekovitim i začinskim biljem je izbor parcele prema specifičnostima biljke koju žele da gaje. Poznavanje karakterstike biljke, ali i analiza zemljišta najvažniji su početni koraci u ovom investicionom poduhvatu.

Neki podaci iz poslednje dve godine govore da ulaganje u lekovite biljke i dalje vodi većem profitu od ulaganja u druge kulture.

Kolika su ulaganja, a kolika zarada na lekovitom bilju?

• Za iznos ulaganja od 600 evra po hektaru kamilice, dobit je 900 evra.
• Za proizvodju anisa sa uloženih 700 evra, dobit je 1.250 evra
• Ulaganjem 850 evra po hektaru za bosiljak, dobit je 1.100.
• Za hektar nane potrebno je uložiti 600 evra i prve sezone se može zaraditi 600, a već svake sledeće i oko 1.000 evra.
• U drugoj godini gajenja matičnjaka, može se zaraditi čak i do 2.100 evra.

Treba imati u vidu da postoje razlike u tržišnoj ceni između bilja koje je uzgajano organski i onog na konvencionalan način, jer su cene organskih otkosa znatno više. Takođe, valjalo bi znati da je isplativost uslovljena i dostupnošću sezonske radne snage, postojećom opremom za kvalitetnu obradu nakon žetve i adekvatnim transportom.

Voće – deficitarne vrste

Iako je u Srbji popularna voćarska proizvodnja, da li je ulaganje u svako voće isplativo, posebno ako ste početnik?

Analizom tržišta dolazi se do zaključka da je bolje investirati u tradicionalne ili deficitarne sorte. To su lešnik, trešnje i mušmule.

Lešnik – otkupna cena od 500 do 800 dinara po kilogramu

Voće koje je doživelo ekspanziju u poslednjh nekoliko godina i čini se kao dobra početnička ideja, jer je jedna od najisplativijih vrsta na našim prostorima. Za pun rod potrebno je vreme od pet do 10 godina, ali se i to čekanje isplati, jer otkupna cena za kilogram ovog ploda je od 500 do 800 dinara.

Početnički entuzijazam često prate i početničke poteškoće usled manjka znanja i tehnološke opremljenost, govori iskustvo mladih proizvođača lešnika iz Obrenovca.

Za hektar zasađene leske potrebno je izdvojiti oko 1000 evra, ali ne treba zaboraviti i troškove ograđivanja, kao način zaštite sadnica od zečeva i srna, ali i troškove neophodne za ulaganje u neki ozbiljan sistem za navodnjavanje, koji je neophodan da bi ova biljka dobila adekvatne količine vode i obezbedila dobar prihod.

Trešnja – prodajna cena i do dva evra po kilogramu

Trešnja kao deficitarna vrsta voća na evropskom i svetskom tržištu primamljiva je za investiranje.

Pun rod, kada se može i očekivati i profit, u četvrtoj je godini i to 20 tona po hektaru. Ulaganje od 6.000 evra po hektaru je izvesno plus u agrotehnološka znanja i mere neophodne za uzgoj ovog voća.

Isplativost usled izvoza na inostrano tržište je očigledna i zato se neki rado odlučuju baš za njen uzgoj. Prodajna cena po klogramu ide i do dva evra.

Mušmula – dobra i za imunitet i za uzgoj

Njena blagotvornost na imunitet i zdravlje, kao i manja dostupnost, učinili su je poželjnom vrstom voća za investirani uzgoj. Bogata je vitamonom C, te se u situacji oporavka kod upala disajnih puteva pokazala kao vrlo korisna.

Broj zasada je i dalje deficitaran da bi odgovorio aktuelnoj potražnji ovog voća. Najviše ga je u Vojvodini iako je potencijal za razvoj njene proizvodnje veliki i u ostalim delovima Srbije.

Analizom iz 2021. godine mušmula je imala jaču cenu u odnosu na drugo voće, pre svega uvek traženu jabuku.

Od mušmule se zarada može očekivati nakon nekoliko godina od sadnje, ali je dugotrajna biljka i mnogo prinosa daje po stablu, otprlike 50 do 60 kilograma.

Otkupna cena mušmule je između 60 i 90 dinara po kilogramu.

Cveće – povrat investicije u prvoj godini

Ako bi se uzimalo vreme za koje se očekuje prva zarada od investiranja, onda je cveće pobednik među biljnim kulturama poželjnim za početničko ulaganje. Na primer, za kale se smatra da su vrlo isplative, jer je vrednost investicije do 3.000 evra, a to se vrati već u prvoj godini jer kale nisu preterano zahtevne.

Ono što treba, takođe, uračunati pored finansijskog ulaganja je količina pažnje koja je neophodna da se investicija isplati. Reč je o svakodnevnoj brizi i nadzoru, jer su u pitanju vrlo osetljive biljke o kojima treba posebno voditi računa da bi uspele.

Za zasad od samo jednog ara potrebno je oko 3.000 do 4.000 evra kojima se obezbeđuju plastenici, sistemi za navodnjavanje i zagrevanje, đubrivo, saksije i sadni materijal.

Dalja kalkulacija zavisi od vrste cveća koje se planira za proizvodnju i velčine zasada.

Recimo da je za hektar ruža u proseku potrebno 7.000 evra. Na jednom hektaru može da se ubere 150.000 cvetova, što govori o brzom povraćaju investicije.

Visina ulaganja zavisi i od načina uzgoja, da li je reč o prozvodnji na otvorenom ili u kontrolisanim uslovima. Za onu u plastencima cifre su dosta veće, jer podrazumevaju posebnu tehnologiju i ulaganje u sisteme za navodnjavanje.

Proizvodnja cveća je unosan posao, a Srbija ima veoma dobre uslove za nju, počevši od klimatskih do kvaliteta zemljišta.

Cveće se prodaje tokom cele godine iako je u proleće prodaja intenzivnija. Čak 600 hektara u Srbji je trenutno pod plantažnom prozvodnjom cveća.

Svaki savet pre investiranja u proizvodnju biljaka vredi

Osim analize tržišta i početne kalkulacije finansijskog ulaganja, za jednu uspešnu investiciju u bilo koju biljnu kulturu potrebni su vreme, znanje i posvećeni rad, bilo u vidu plaćene podrške ili ličnog zalaganja.

Uz nekoliko konsultacija sa nekim ko se već upustio u proizvodnju ovih biljki ili sa nekim stručnijim ko preciznije može da previdi sve buduće nespretne korake, pa i da vas posavetuje kako da mudrije organizujete proizvodnju, cela investicja može biti brzo isplativa.

BiznisKurir/Smart Watering