NEKAD SVAKA KUĆA IMALA SVOJE JATO, SAD IH BROJE NA PRSTE JEDNE RUKE: Cena mesa ide i do 1.000 dinara po kilogramu, a retko ko odluči da ih gaji

Tradiciju guščarstva na severu Banata čuvaju u Mokrinu gde se održavaju svetski poznate borbe gusana, dok se u Ostojićevu u novembru ustalila manifestacija Dan gusaka, povodom verskog praznika Mratindana, zahvaljujući Miklošu Repergeru koji ima najveće belo jato od preko 400 gusaka! Ne tako davno gotovo svako domaćinstvo u severnobanatskim selima imalo je svoje malo jato, a sada guske, pa i ostalu živinu retko ko da uzgaja u svom dvorištu.

Jata gusaka su se nekada slobodno ispuštala na seoske sokake i obližnje pašnjake, a iako je guščarstvo neiskorišćeni potencijal, uzgoj gusaka nikako da uzme zamah. Mikloš Reperger se guščarstvu posvetio u penzionerskim danima, pošto je radni vek odradio kao nastavnik fizike i hemije. Mikloš guske uzgaja u kućnim uslovima, na okućnici koja se prostire na oko pola jutra, ali već duže vreme planira da svoje belo jato premesti na seoski pašnjak, uveća ga i guščarstvom se pozabavi na veliko.

Mikloš Reperger planira da uveća svoje jato koje sad ima 400 grla

– Nije tako jednostavno veliko jato gusaka isterati na pašnjak, jer ga tada preko dana treba čuvati, uveče zatvoriti na sigurno, kako guske ne bi napadale lisice i druge štetočine. Ovako u prostranom dvorištu sve je pod kontrolom, izuskuje svakodnevno dosta truda, ali kada se nešto voli onda ništa nije teško. Ne može se ni jedan dan reći, danas je praznik pa nećemo raditi ništa, treba ih održavati i hraniti. Nije to naročito težak posao, ali dva ili tri puta dnevno treba im posvetiti neophodnu pažnju, da bi bilo rezultata – kaže Reperger.

Guščar iz Ostojićeva objašnjava da se guske domaćoj radinosti uglavnom drže dve ili tri godine, te da su najproduktivnije do četvrte godine, zato što kasnije meso matorih gusaka nije moguće prodati, osim ako se od guščetine ne prave trajnije prerađevine. Meso gusaka Reperger uglavnom prodaje u okolnim mestima, a nešto malo i komšijama u Mađarskoj i Rumuniji, a postiže se cena od oko 1.000 dinara za kilogram.

– Za ishranu gusaka kod kuće najbolja je zrnasta hrana, u prvom redu kukuruz, ali potrebna im je i trava. Pored mesa najinteresantnija je guščija mast koja ima lekovita svojstva i zbog toga imamo kupce iz Novog Sada, Beograda i inostranstva, pa se trudimo da je imamo u ponudi. Guske treba dobro hraniti da bi imali dosta guščije masti, a tu imamo razne mogućnosti kako da ih hranimo, a najviše je potrebno kukuruza, što je i najbolje – naglašava Reperger.

Meso, perje i guščija jetra

Pored mesa, držanje gusaka može biti isplativo i zbog perja, ali čerupanje gusaka iziskuje dosta posla, jer ono traje od proleća do jeseni i obavlja se četiri do pet puta. Od jednog čerupanja dobije se oko 100 grama perja, tako da u sezoni prinos perja po guski je do pola kilograma, ali za perje koje se koristi u tekstilnoj industriji treba naći kupce.

Broj gusaka na severu Banata i šire već godinama stagnira, potvrđuje direktor Poljoprivredne stručne službe Senta Josip Češljar, te da je najveći problem tržište jer kod nas, izuzev u Vojvodini, baš i nema kulta konzumiranja guščijeg mesa, jer se južnije od Save i Dunava više preferira jagnjetina, prasetina i ostalo.

– Plasman perja je težak, nema baš zainteresovanih kupaca, izuzev jednog iz Gornjeg Brega kod Sente. Da se unapredi guščarstvo potrebno je organizovati proizvodnju na pašnjacima koji se tome lako i bez većih ulaganja mogu privesti, jer ima dosta slatina može prilagoditi da jedan deo bude i pod vodom. Tu smo i na obodu ribnjaka Jazovo. Za isplativ uzgoj gusaka postoji perspektiva, međutim, problem je plasman, nema ni klanice koja se bavi guskama i konfekcioniranjem guščijeg mesa da bi se postigla veća vrednost krajnjih proizvoda. Naše komšije Mađari prave biznis od guščije jetre, delikatesa koji je na ceni i skupo se plaća. Mi imamo mogućnosti ali nema inicijative na većem nivou a se krene u tu priču. Jata gusaka ne traže neke skupe objekte za držanje, potrebni su samo skromni uslovi. To je u neku ruku ekstenzivna i organska proizvodnja, ali nedovoljno promovisana i bez precizne analize i inicijative da se sagleda obim proizvodnje i korist koje bi sigurno bilo ako bi se guščarstvo unapredilo na nekom realnom nivou – smatra Josip Češljar.

Šta sve može od guščetine

Na Danu gusaka u Ostojićevu kulinarske ekipe iz vojvođanskih mesta i inostranstva pripremale su razne gurmanluke od guščijeg mesa. Peter Bartuš iz Ade i Jožef Orgas iz Srbobrana konstatuju da su u njihovim i drugim mestima guske gotovo iščezle, pa zbog toga na sever Banata dolaze, da održavaju formu u pripremanju specijaliteta.

– Svake godine dolazimo ovde u Banat, pošto ovde ima više gusaka nego kod nas u Adi, gde je više pataka. Puno jela može da se pripremi od guščijeg mesa. Kuva se ukusna supa, izvrsno je i pečenje guščetine, paprikaš takođe, a od masnijih delova sa kožuricom mogu se ispeći čvarci i dobiti mast koja je lekovita, a prija i kada se namaže na hleb, pospe mlevenom začinskom paprikom i odozgo još dodaju kriške crnog luka. Mi pravimo i poseban specijalitet kada kožuricu od vrata guske napunimo smesom mesa kao za kobasice i to ispečemo – sumira nisku gurmanluka Peter Bartuš.

Jožef Orgas sa uživanjem u kotliću sprema guščiji perkelt, sada ređe, ali podseća da ga je češće bilo na trpezi dok mu je mama bila živa.

– U Srbobranu sada slabo ima gusaka, tako da ono što sam naučio u kuvanju guščijeg perkelta nasleđe je od mame. Imam običaj da prvo upržim crni luk, posle dodajem meso, potom sve začine, a tu već sve zavisi ko kako ima neku malu tajnu. Meni je ukusan perkelt od guščetine najvažniji – kategoričan je Jožef Orgas.

Biznis.kurir.rs/Agrosmart