Svega desetak mahuna na stabljikama, opali listovi i žute, sparušene biljke - tako, na žalost, izgledaju mnoge njive pod sojom ovog leta. Suša, visoke temperature i čak 50 dana bez kiše uzimaju danak: negde će prinosi biti jedva 300 kilograma po jutru. Stanje je malo bolje tamo gde su ratari navodnjavali, ali ni oni se ne nadaju visokim prinosima.
- Ovogodišnji rod neće pokriti ni ulaganja. Mnogo je njih koji neće ni vršiti soju, situacija je toliko loša da im se ne isplati ni da izlazi kombajn u njivu - kaže ratar iz Kisača Goran Filipović koji soju uzgaja na 16 hektara.
Od 1995. godine, kada je počeo da je seje, pamti samo dve ovako teške godine:
- Najgore suše su bile 2012. i 2017. godine, mislim da će sada biti u tom rangu. Katastrofa nas čeka sigurno, pitanje je u kojoj razmeri.
Bez kapi kiše 50 dana
Sve njegove parcele pod sojom nalaze se u katastarskoj Opštini Čenej, na plodnoj zemlji Bačke. Upravo u ovom regionu se nalazi najveći deo površina pod ovom kulturom koja traži najbolji kvalitet i prvu klasu zemljišta. Ipak, dugotrajan toplotni talas u julu, temperature koje ni noću nisu padale ispod 20 stepeni i suša, vidno su se odrazile na useve.
- Ne sazreva prirodno, biljke odumiru. Odbacuje prvo donje listove, na taj način se brani od suše. Pošle nedelje je imala listove samo 20, 30 cm od gore, ostalo je sve suvo. Treba da naliva zrno, ali nema od čega - priča Goran.
Na onim parcelama gde je predusev bila repa, kaže, situacija je najteža.
- Repa je izvukla svu vlagu iz zemlje, a kada je tu došla soja, za nju nije ostalo ništa. Oslanjam se na kišu, kao i najveći broj poljoprivrednika, nemam sisteme za navodnjavanje. Ovde kod nas nema kiše već 50 dana, od 20. juna nije pala ni kap - kaže ovaj proizvođač, dodajući da ništa nije bolja situacija ni sa kukuruzom.
Prinosi i šest puta manji
Dok pokazuje suve, uvele stabljike, priča da je soju sejao početkom aprila, dok je bilo neke vlage u zemlji:
- Međutim, januar je bio suv, februar bez kiše, mart isto. U aprilu smo imali jednu, u maju jednu i u junu dve kiše. Od početka godine ovde je palo svega 80 litara, prošle godine je za tri, četiri dana palo 300 litara kiše, pa uporedite.
Kod njega, kao i na većini parcela, soja je počela da žuti i da se ubrzano suši:
- Na stabljikama je svega desetak mahuna, treba da bude 60 ili 70. Ne znam kakva kiša sada da padne neće joj pomoći.
O prinosima ne sme ni da razmišlja, jer je svima jasno da je soja ove godine totalno podbacila.
- U boljim godinama prinos bude oko dve tone po jutru. Sada je situacija takva da ću na nekim parcelama imati svega 300 do 500 kilograma po jutru - kaže on i dodaje da zbog tropskih uslova dodatni problem predstavljaju grinje. - Prvo su se pojavile na obodima parcela, a sada se šire i ka unutaršnjim delovima. Jednom sam oprskao, ali ne vredi da bacam novac. Abnormalna je suša, ne deluju ni insekticidi i ne vredi mi da ulažem, kada neće biti ništa.
Sada, proizvođače posebno brine cena:
- Cenu novog roda niko još ne pominje. Prošle godine je u berbi bila 44 dinara (sa PDV-om), da bi prošle nedelje cena tog istog starog roda bila 72 dinara.
Navodnjavanje donekle pomoglo
Tridesetak kilometara dalje, u Gospođincima, ratar Miroslav Vukić juče je ponovo zalivao soju. Na nekim parcelama to čini već sedmi put ove sezone. Shvatio je da od gledanja u nebo i čekanja kiše nema vajde. Na kredit je kupio tifon za navodnjavanje i tako obezbeđuje soji neophodnu vodu.
- Na četiri jutra treći put zalivam, a gorivo košta oko 5.000 dinara po jutru. Plus nespavanje noću, sav posao, trud. Imam i postrnu soju koju sam posejao pre mesec i po dana i ona je odlična, ali zalivana je sedam puta i treba još tri puta - kaže Vukić koji pod sojom ima 15 jutara i dodaje:
- Od sledeće godine ću sve zalivati, nema drugog rešenja. Ove godine će rod biti katastrofa, a imam informaciju da će početna cena biti 40 do 42 dinara po kilogramu. Nas tu nema nigde.
Kaže da je kod njega prosek prinosa prošle godine bio oko 1.500 kilograma po jutru:
- Sada, na oko 70 odsto parcela rod će sigurno biti upola manji.
Ranije sorte bolje prošle
Visoke temperature i nedostatak padavina svakako će se negativno odraziti na prinos soje, kaže stručnjak dr Vojin Đukić iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
- Soja je lepo izgledala, imala je visinu, sklopila je redove, ali svaki ovaj dan bez padavina deluje stresno na biljke. Verovatno će prinos biti smanjen čak i kod ranijih sorti koje su bile u fazi nalivanja kada su počele visoke temperature. Vršne mahune će ostati nenalivene - kaže on i dodaje da je na mnogim parcelama došlo do potpunog odbacivanja mahuna:
- Zavisno od rokova setve i grupe zrenja, soja je sada uglavnom u fazi nalivanja zrna. Od ranijih sorti, koje su bile u fazi nalivanja kada su krenule visoke temperature nešto se može i očekivati. Kasnije sorte će više stradati.
Padavine su bile lokalnog karaktera, kaže, pa će i prinosi biti šareni. Da li ratari u ovom trenutku mogu nešto da urade?
- Sada više ništa, kasno je. Ako neko ima sisteme za navodnjavanje, trebalo ih je ranije aktivirati - kaže Đukić i upozorava proizvođače da budu oprezni kada su grinje u pitanju:
- Njima pogoduju visoke temperature i smanjena vlažnost vazduha, mogu da naprave ozbiljne probleme i značajno umanje prinose. Ako se uoče na vreme dovoljno je samo uvratine da se tretiraju nekim akaricidom. Ukoliko se prošire ka unutrašnjim delovima, onda treba tretirati čitavu parcelu.
Soja na 215.000 hektara
Prema podacima Udruženja Žita Srbije, soja je ove godine posejana na oko 215.000 hiljada hektara. To je povećanje u odnosu na prošlu godinu, kada je pod ovom kulturom bilo 203.000 hektara.
- Kompletna Bačka je glavni proizvođački region soje, u ostalim regionima površine su zanemarljive. A najveći nedostak vlage u poslednje dve godine je upravo u Bačkoj - kaže direktorka Udruženja Žita Srbije Sunčica Savović.
U trenutku nakon setve, kaže, prognozirano je da će prinosi biti na nivou desetogodišnjeg proseka:
- Uvek se nadamo dobrom rezultatu. Sada je definitivno da nećemo imati takve prinose, nikakvi rekordi se ne očekuju. Uz ovaj toplotni talas koji smo imali, soja koja se oplođava je osetljiva na nedostatak vode. Nije otporna kao suncokret.
Kako kaže, bez obzira na to što neke biljke na prvi pogled izgledaju solidno, od početka ove sezone imamo deficit padavina. To je dovelo do smanjenog procenta vlage kako u površinskim, tako i u dubinskim slojevima zemlje.
- Imali smo sušne godine 2021. i 2022. kada su prinosi varirali od 1, 7 do dve tone po hektaru. To bi i za ovu godinu bio najgori scenario. Ako bude bolji, onda ćemo imati nešto više od dve tone po hektaru. Takva je situacija sada, ali sa ovim temperaturama i nedostatkom padavina, može i da se pokaže kao mnogo lošija dok dočekamo žetvu - navodi naša sagovornica.
Kakav će biti rod?
Kako pojašnjava, ukoliko bi prinosi bili oko dve tone po hektaru, tada bismo mogli očekivati ukupan rod od 430.000 tona. To bi bilo značajno smanjenje u odnosu na prošlu godinu kada je rod bio 485.000 tona:
- Ako prinosi razočaraju, najmanji rod bi bio oko 370.000 tona. Nikakvi rekordi ne očekuju ni kada je reč o kukuruzu.
Kaže da će žetva soje sigurno krenuti u avgustu:
- Ne pamtim da je ikada počela tako rano. Čak ni 2017. godine koja je bila izuzetno sušna.
Više nismo izvoznik sirove soje
Prema njenim rečima, Srbija je tokom prethodne dve godine prestala da bude izvoznik sirove soje.
- To nije ništa loše, naprotiv, to nam je za pohvalu. Zahvaljujući našoj prerađivačkoj industriji koja se značajno razvila, sada smo značajan izvoznik sojinog ulja i sojine sačme - navodi Savovićeva i dodaje da će iz Srbije ove godine verovatno biti izvezeno oko 5.000 tona merkantilne soje:
- Što znači da će sva proizvedena soja biti prerađana i izvezena kao finalni proizvod iz Srbije.
Biznis.kurir/Agroklub
NE PROPUSTITE
