VLADO ODLUČIO DA OD HOBIJA POČNE DA ZARAĐUJE: Retko ko se ovoga doseti, potroši mnogo novca na prikupljanje, ali mu se sve ISPLATI

U svetu u kojem se nove tehnologije neprestano sudaraju sa starim trendovima, malo je onih koji istinski vode računa o reliktima vremena u kojem su živele neke pređašnje generacije.

- Oduvek sam voleo da skupljam nešto. Nekada su to bile značke, vizitkartice, markice, a malo kasnije stari novac. Vremenom me je i to zadovoljilo jer se nekako sve vrtelo oko para, dajem pare, da bih kupio pare, i tako ukrug - započinje svoju priču Vlado.

Ali, tu se njegova opsesija starinama nije zaustavila. Napominje da je novac bio samo početak njegovog putovanja u prošlost.

- Kada bih išao na pijacu u potrazi za starim novcem, uvek bih ugledao neke stare lutke ili igračke koje sam ja imao kada sam bio mali. To je počelo sve više da me privlači i onda sam jednog dana rešio da veći deo kolekcije starog novca prodam i počeo sam da skupljam lutke iz Biserke i Jugoplastike. Kasnije se to proširilo na ambalažu, omote od slatkiša, sličice iz žvaka, omote od čokolada i tako dalje - kaže naš sagovornik.

Najstarije društvene igre iz 50-ih

Vlado sa BIZLife-om deli koja je to najstarija stvar koju poseduje iz svoje kolekcije, a u pitanju su Domine i Čoveče ne ljuti se iz 50-ih godina.

- Inače ne sakupljam stvari koje su toliko stare, nego, uglavnom, iz 80-ih i 90-ih, ali kada ih vidim na pijaci, uzmem i njih. Najdraža stvar koju imam je kutija od keksa Čiča Gliša, jer je ona moja i našao sam je kod dede u šupi - ističe Vlado i dodaje da najviše voli da sakuplja stvari u vezi sa našim starim emisijama za decu, kao sto je „Kocka, kocka, kockica“, „Muzički tobogan“, „Na slovo na slovo“, „Fore i fazoni“…

Vladova Starinarnica pravi je mali onlajn muzej u kojem se nalazi sve ono što će neke podsetiti na prošla vremena, od igračaka i omota žvaka preko ambalaža starih proizvoda do školskog pribora i posuđa.

Napominje da do starih stvari dolazi obično preko ljudi koji mu se javljaju preko Fejsbuka ili Vibera, a tu su i razni sajtovi i, naravno, pijaca.

Na pitanje koliko mu je vremena i truda potrebno za jedan ovakav hobi, a u isto vreme i dodatni posao koji donosi novac, Vlado odgovara „što više, to bolje“.

- Mada i nemam baš nešto previše vremena, s obzirom da radim svaki dan od sedam do 15 časova. U slobodno vreme tražim po sajtovima ili čistim i sređujem stvari koje sam već našao - kaže ovaj mladić.

Retkost diktira cenu

Vlado je dokaz i da hobi može lepo da se unovči, jer, kako ističe, on stvari kupuje, a kasnije ih i preprodaje. Uglavnom je to ono što je duplikat.

- Svaka stvar ima dve vrednosti, sentimentalnu i novčanu. Ja ovo skupljam zato sto volim, a prodam nešto što je duplo ili višak, pa onda kupim nešto što nemam, i tako sve u krug. A stvari koje ja sakupljam su prilično skupe i retke, ali uspevam da napravim balans i sa mojim kupcima tako da bude na obostrano zadovoljstvo - objašnjava on za naš portal.

Vlado kaže i da se cena određenog predmeta formira, pre svega, na osnovu toga koliko je neka stvar retka, jer kao deca svi smo bacali omote od čokolada i sladoleda, pa su samim tim svi ti omoti retki.

- Kada su u pitanju šoljice od krema, treba naći neku koja nije oštećena, jer niko ne želi da ima polomljenu ili oštećenu stvar u kolekciji. Što se tiče igračaka, tu jedna ista igračka može da vredi 50 dinara, a može da vredi i 5.000 dinara. Sve zavisi u kakvom je stanju, da li je u fabričkom pakovanju, da li je ispravna i slično - napominje Vlado.

Vladove starine možete pronaći na njegovoj Fejsbuk stranici Vladova Starinarnica koja okuplja sve one ljubitelje vremena koja su za nama. Tamo ćete pronaći gotovo sve što vam padne na pamet i što će vas možda podsetiti na detinjsvo.

BiznisKurir/BIZLife