OD ONOGA ŠTO JE MNOGIMA ĐUBRE IVANKA JE NAPRAVILA BIZNIS: U 50. ostala bez posla, a sada jedina na Balkanu ima ovu proizvodnju!

Taman kada je prevalila 50 leta Ivanka Stamenović je ostala je bez posla. U trenucima kada bi mnogi odustali i povukli se da čekaju penziju, ona je rešila da uzme stvar u svoje ruke. Nije se predavala i sada posle 14 godina kada je ponovo na putu uspeha, tvrdi da nema tu neke filozofije ili ste borac do kraja ili ste borac samo na rečima.

- Potrebno je da se svest našeg stanovništva promeni i da znamo da reciklaža nije đubre, već novi proizvod koji je nastao od nečega, što nama, a i drugima služi kao osnovna sirovina. Volim izazove pogotovu kad sam shvatila da smo jedine na Balkanu, a druge u Evropi sa ovakvom proizvodnjom. sada planiramo i širenje proizvodnje, jer ne odustajemo tako lako, kroz život smo naučile da samo nesigurne osobe odustaju kad naidju na prepreke. Nigde ne ide lako ni u poslu, a ni u životu. Već imam projekat koji bi trebalo da zaživi od marta - priča naša sagovornica.

Najveću podršku ona i njene koleginice su dobile od Sekretarijata zaštite životne sredine Beograda i Erste banke koji su sa nama od samog početka. Zahvaljujući njima uspele su i u kriznim situacijama da opstanu. Oni su, kaže, infuzija koja ih održava i podržava u svim situacijama.

Ivankin put je bio sasvim neočekivan. Iz ove perspektive lagan, ali nije bilo baš uvek tako.

- Bila sam na birou da se prijavim i informišem o samozapošljavanju. U tom trenutku krenuo je projekat koji je pisao Miodrag Nedeljković i IDC-a. Tražili su žene starije od 45 godina radi obuke šivenja. Kada sam pročitala šta sve traže nisam mogla da verujem, ispalo je kao da sam ja pisala za sebe taj projekat. Čak i da jesam sigurna sam da ne bih sve obuhvatila. Dobila sam kontakt telefon pozvala čim sam izašla i dogovorila vreme kada da dodjem na razgovor – priča Ivanka.

Nije bilo lako. U tom trenutku Ivanka ima 51 godinu. Znala je da sve što se traži zna, hoće i može, ali su poslodavci bili nepoverljivi. Razuverila ih je svojom upornošću i željom da se vrati u radni kolosek. Donela im je dokaze o tome čime se sve bavila i šta je sve radila:

- Bili su oduševljeni, ali sam i pored toga morala da budem prisutna minimum 70 odsto na časovima obuke što mi nije palo teško, jer sam ja više naučila ostale polaznice ovom poslu od samih predavača. U toku obuke mi smo već imale prvu porudžbinu izrada kesa za propagandni materijal za jednog velikog proizvođača automobila, jer se u tom trenutku održavao sajam automobila i kamiona u Beogradu. Dopao im se moj dizajn kese i poručili su odmah 200 komada, a zatim još 200, a sve je napravljeno od njihovog bilborda.

Od samog početka Ivanku nije napuštala samouverenost. Znala je da će uspeti. Međutim, bila je i svesna da do toga neće doći odmah kao što su žene koje su bile na obuci pomislile.

- Niko ko radi pošteno nije uspeo preko noći, svesna sam da su potrebne godine mukotrpnog rada da bi se uspelo - priča naša sagovornica.

Za Ivanku zarada jeste jedan od prioriteta, ali sada joj je najvažnije da se vrati na poziciju pre kovida, jer je pandemija vratila četiri-pet godina unazad:

- Imala sam dve žene u stalnom radnom odnosu, na žalost, zbog situacije nisam mogla da izdržim, jer se posao drastično smanjio. Zato što su naša ciljna grupa kompanije koje se na ovaj način oglašavaju i koje te proizvode koriste kao poklon na raznim dešavanjima, konferencijama, radionicama...Tada je to sve stalo. S obzirom da sam u kontaktu sa drugim evropskim socijalnim preduzećima – udruženjima, koji se bave sličnim poslom, shvatila sam da neki nisu bili ni u užem izboru podrške svoje zemlje, pa su se ugasili. Mi se održavamo, i to je jako dobro.

kurir.rs

Bonus video: