STEFAN IZUČIO FAKULTET ALI S ĐEDOVINE NE IDE! Gorštak gaji što svet skupo plaća a ovde kupuju samo lux hoteli!

Najlakše je seđet i ne radit ništa i očekivati da se mnogo desi, veli Stefan koji kaže da na selu ima svega sem ljudi, pogotovo mladih

Radili su, dodaje, u mnogo težim uslovima. Istina je da su imali mnogo više radne snage ali i neuporedivo manje mašina nego što ih njih dvojica imaju danas.

Sve su skoro radili ručno, i kosili i grabuljali, a selo još pamti đeda Milinka koji je bio jedan od najuglednijih domaćina na Kovrenu, u kraju oko Bijelog Polja, u Crnoj Gori.

Kad je isti taj deda Milinko umro, i baba je bila već vremešna pa su štale ostale prazne jer su i otac i stričevi svako bio na svom poslu u Bijelom Polju.

E, tako je red došao na Stefana i njegovog brata da preuzmu prazne štale.

- Pre dve godine mlađi brat i ja smo odlučili, a na predlog i ideju jednog prijatelja, da počnemo da se bavimo ovim. Najveću pomoć imamo od familije - oca i stričeva čije je imanje veliko - 52 hektara, a deli se na tri dela. Velika podrška su nam i supruge, obojica smo oženjeni, koje ovde s nama izlaze. Najveću pomoć imam od stričeva koji su mi rekli sve što treba koristi, a sve što stekneš to je tvoje, a preko toga sve što treba mi ćemo izaći da ti pomognemo! Otac nam je pomogao sve finansijski, a stričevi svakog vikenda dođu i svakog leta po 15 dana da pomažu i za kosidbu i za plašćenje - kaže Stefan koji dodaje da pašnjaka ima ali ne i ljudi, kojih je sve manje po selima, pogotovo mladih.

- Najlakše je seđet i ne radit ništa i očekivati da se mnogo desi - veli Stefan koji radi i u Bijelom Polju gde ima i posao. Najteže je njegovom bratu koji ostaje sam na imanju od nedelje veče do petka popodne.

Kako su se odlučili za angus aberdin goveda?

Stefan kaže zato što nisu zahtevne, nema muže i nema mnogo posla oko njih jer je reč o sistemu krava-tele. Ujutru ih puste na pašu, uveče su i same naučile da dođu u tor a čuvaju ih dva turska kangala koji su uvek pored njih. Zasad ima 15 goveda, a planira da ih ima pedesetak steonih krava, plus tovni bikovi. Naši krajevi to kvalitetno meso ne poznaju previše, ali u svetu je izuzetno traženo pa sve ide u izvoz.

Mnogo je skuplje, ljudi u našim krajevima ne mogu da priušute taj luksuz pa se sve šalje u inostranstvo. Tek manji broj hotela na Crnogorskom primorju nudi ga na svom meniju.

- Mnogo je sočnije, ukusnije a zbog cene je u svetskim jelovnicima uvek izdvojeno - pojašnjava Stefan koji je 2022. nabavio 15 grla a subvenciju od crnogorske države dobio za samo pet.

Kurir.rs/SĐP/Agrosaznanje/RTCG