Dragana Đokić iz Belušića i njena porodica žive od poljoprivrede, a bave se mlečnim govedarstvom i uslužnim tovom pilića. Ona kaže da se isplati uslužni tov pilića i da je njena porodica zadovoljna poslom, iako su tek nedavno počeli time da se bave.
- Farmu pilića imamo od prošle godine. Odmah na startu smo imali peh, jer je došlo do velikog ugušenja pilića zbog nestanka struje. Tako smo u startu bili u velikom minusu. Međutim, sledeće ture su bile dobre i više nismo imali problema - kaže ona.
Dragana i njen suprug Dejan su objekat na farmi pilića napravili isključivo od svojih sredstava, i nikakavu subvenciju nisu koristili.
- Suprug je bio vozač po Evropi i odlučio je da se vrati, tako da smo ušteđevinu uložili u ovaj posao. Čuli smo da od ovoga može da se živi, malo smo istraživali, razgovarali sa stručnjacima i ljudima koji to već rade i tako se odlučili da napravimo farmu pilića - navodi Đokićeva i dodaje da je kapacitet farme 10.000 komada.
Ulaganja u farmu bila su prilično velika, a izgradnja objekta koštala je više nego što su mislili, jer je u međuvremenu sve poskupelo, građevinski materijal, krovni lim i ostalo.
- Sve je skupo, a samo oprema je koštala oko 16.000 evra, a problem je bio i što pribavljanje svih dozvola i dokumentacije dugo traje - priča ona.
Uzgoj tovnih pilića može biti vrlo unosan posao ukoliko se ispoštuju osnovni uslovi, a najbitnije je da farma bude dobro opremljena. To pre svega podrazumeva adekvatan prostor u kojem borave pilići, kvalitetnu hranu, redovnu vakcinaciju i visok nivo higijene. Intenzivni tov pilića traje od 40 do 42 dana starosti.
- Najvažnije za farmu su temperatura, vlaga, ventilacija i režim osvetljavanja. Pilići na početku tova nemaju razvijen termoregulacioni sistem, a on se uspostavlja tek sa tri do četiri nedelje starosti, pa je grejanje pilića veoma važno - kaže Đokićeva i dodaje da temperatura u početku treba da bude od 33 do 35 stepeni, a zatim se postepeno smanjuje.
Jako bitna je i ventilacija. Vlage ne sme da bude. Prvih dana tova, kako kaže, ventilacija je isključena, a već nakon dva do tri dana počinje postepeno provetravanje. Optimalna vlažnost vazduha u objektu je od 65-75 odsto.
- Vrlo bitno je da objekat bude ravnomerno osvetljen. Pilići moraju redovno da se obilaze. Posla ima svakodnevno, da bi pilići bili zdravi i da bi porasli. Takođe je važna voda kao i ishrana koncentratom. Pile je osetljivo i svaka bakterija može da ga ugrozi - kaže Dragana.
U SLOBODNO VREME PLETE KORPE
Dok radi i dežura noću na farmi zbog malih pilića, Dragana plete korpe od vrbovog pruća. Selo Belušić je nekada u staroj Jugoslaviji bilo poznato po pletarima. Svaka kuća je znala pletarski zanat, a meštani su lepo zarađivali od prodaje korpi i drugih upotrebnih i ukrasnih predmeta od pruća.
- Moj svekar Milašin me je naučio da pletem korpe od vrbovog pruća. Cele zime sam radila, na proleće malo manje, a i sada radim. To me opušta, volim to da radim. Dnevno uradim i po 70 manjih korpi kada nemam puno drugog posla. Pletem za čoveka iz okoline Jagodine. Volim ovaj posao jer može lepo i da se zaradi, a i opušta me - kaže Đokićeva.
Na farmi, ali i u ostalim poljoprivrednim poslovima Dragani i njenom suprugu, pomažu i 22-godišnji sin Stefan koji radi u Kragujevcu i 19-godišnja ćerka Emilija koja upisuje fakultet ove godine. Takođe pomažu i svekar i svekrva koliko mogu.
Đokići se godinama bave i mlečnim govedarstvom, ali sve su bliže odluci da smanje broj grla ili da prestanu time da se bave.
- Želimo da smanjimo broj grla kojih trenutno imamo 10 i da se usredsredimo samo na živinarstvo. Isplati se, ali je posao veoma zahtevan. Svekar i svekrva su već stari i ne mogu da rade, a ćerka će na fakultet. Ostajemo samo nas dvoje, a mi ne možemo sve sami da postignemo - objašnjava Dragana dodajući da telad uglavnom prodaju, a hranu za goveda sami prave.
- Otkupna cena mleka trenutno je 52 dinara. U aprilu je bila 60, pa su je polako smanjivali do 52 dinara. Mlekare kažu da ima mleka, pune su rezerve, pa su smanjili otkupnu cenu - objašnjava Đokićeva.
Njihova porodica je jedna od retkih u Belušiću koja živi samo od poljoprivrede. Domaćinstvo su sa najviše grla goveda u selu. Svega nekoliko kuća u selu čuva krave dok je ranije svaka kuća imala bar po jednu kravu. Pored svega, bave se i ratarstvom. Svake godine seju od dva do tri hektara pšenice i šest do sedam hektara kukuruza. Uglavnom za sopstvene potrebe, retko prodaju.
kurir.rs/ Agroklub
NE PROPUSTITE
