KAKO DA ZNATE KOJI KREDIT JE NAJBOLJI ZA VAS? Pre nego što odete u banku možete sami da proverite ključne stavke
Podizanje kredita može biti jednostavnije nego što mislite, ali je potrebno da dobro proverite pojedine stavke kako kasnije ne bi došlo do problema
Kada uzimanje kredita postaje opravdano, a kada ne? Zašto su keš i potrošački krediti vrlo popularni među Srbima? Kako razlikovati dobar od lošeg kredita? Ovo su samo neka od pitanja koja muče svakog od nas kada nam je novac neophodan, a nemamo ga na računu.
Prema mišljenju finansijskog analitičara Dušana Uzelca kredit je dobar koliko je vama dobar. Poenta života je da trošimo novac na život, na komfor, putovanja, ali pošto je on ograničen resurs moramo da upravljamo njime.
- Nažalost, ljudi se bave finansijama samo kada su u problemu, kada im treba novac za nešto, a nemaju ga. I onda tu nastaje problem. Banka je tu da im ponudi, a čovek se religiozno prekrsti i potpiše ugovor. Bez da razume šta je potpisao i da se udubi u suštinu. Jedini dobar kredit je kada ga namenski uzmete, a loš je svaki koji uzimate kada ste ostali bez novca. Tada morate pošto-poto da ga podignete i onda je to kao kada odete na benzinsku pumpu sa praznim rezervoarom, tada nemate osnova da pitate pošto je benzin. Isto je i sa pozajmicom u banci. Prodavac kredita to primeti i daje vam uslove od kojih će on profitirati. Zato kupite kredit samo za ono što će trajati duže od njegove otplate i vodite računa o svom kapacitetu, odnosno da li možete da ga vratite - objašnjava Uzelac.
On smatra da je to ono što definiše dobar kredit bez obzira na to da li je kamata tri, šest ili osam odsto. Pozajmica koju ne otplaćujemo komforno i komotno nije dobar, bez obzira da li mu je rata 5.000 dinara ili 300 evra.
- Kredit je finansijska prečica da dođete do novca, zadužujete vašu budućnost da bi danas potrošili. To je trgovina sa bankom. To je, u stvari, vaš novac iz budućnosti i trebalo bi sa samim sobom da se dogovorite da li ste spremni da se unapred odreknete nekog iznosa. Nažalost, mi ne zarađujemo dovoljno da nam to bude rutinska tehnička stvar.
Prema njegovom mišljenju pogrešno je reći da smo kredit dobili, jer se on ne dobija, već se kupuje i plaćamo ga našom budućnošću. Banka nam naplaćuje finansijsku edukaciju, jer ako do momenta uzimanja kredita niko ne može da sakupi 200 evra mesečno, a onda otplaćuje kredit sa tolikom ratom, jasno je da se radi o nekoj vrsti edukacije, jer kada primimo platu prvo ostavljamo tih 200 evra sa strane.
- Alterntiva kreditima je štednja nikako kreditna kartica. Svako bi trebalo da zna da kada vam u banci traže više dokaza dobićete povoljniju kamatu. Činjenica da je kod kreditne kartice jedan potpis odmah nas navodi na to da je preskupa - ističe Uzelac.
Cilj svake banke je da vi vratite novac koji su vam pozajmili, pa se zato oni detaljnije bave našim finansijama - ispituju kolika nam je plata, da li živimo sa porodicom ili ne, kolika je porodica...
- Upravljanje finansijama je upravljanje emocijama, to je, u stvari, šta nećete da kupite. Nekada postoji pritisak neodgovornosti potrošnje, ali ako na kraju meseca nemate problem sa novcem onda nema razloga za brigu.
Uvek prvo izračunajte koliko komotno možete da vraćate, a ne bavite se time kolika je kamata. Uđite u pet banaka i jednostavno pitajte šta dobijam za 200 evra mesečno. Tek posle toga potpišite ugovor - savetuje on.
BiznisKurir/Kamatica
