Zlato menja cenu, ali ne i vrednost, a kao posledica globelnih kriza, inflacije i sveopšte nesigurnosti njegova cena je već duže vreme na istorijskom maksimumu.
Jedan od razloga zbog kojeg je zlato sigurna investicija stručnjaci vide i u tome što trenutne svetske rezerve iznose 200.000 tona, a sa godišnjom proizvodnjom od oko 3.000 tona, to znači da će celokupno zlato u svetu biti iskopano u narednih 20 godona, pod uslovom da se ne otrkiju neka nova nalazišta.
Da bi za dve decenije moglo čak doći i do zastoja u proizvodnji zlata i do skoka njegove cene smatra Ljuba Jakić, stručnjak za trgovinu plemenitim metalima.
- Eksploatacija sa većih dubina uskoro više neće biti isplativa, tako da je više nego izvesno da će u narednih 15 godina doći do nestašice u proizvodnji zlata. Samim tim se očekuje porast tražnje, a kada je ponuda manja, prema ekonomskom zakonu usledi stalan rast cene - izjavio je nedavno Jakić.
On je pojasnio da zlato menja cenu, ali ne i vrednost i to ilistrovao na primeru.
- Znači, 1915. godine prvi "Fordov" auto koji je proizveden koštao je samo 380 dolara. Interesantno je, profit na tom autu je bio svega devet dolara. Danas nekakav njegov pandan, model "ford kuga", košta 38.000. Znači tačno 100 puta više, ali zaista je cena zlata, kad se uporedi pre 100 godina i danas, potpuno identična, pola kile zlata (za "ford') - objasnio je Jakić.
U poslednjih 11 godina, cena zlata porasla je za 145 procenata, a samo u poslednjih godinu dana za 24 odsto.
Jakić građane savetuje da što pre kupe i čuvaju svoju vrednost u zlatu, a ne u novcu.
- Oni koji prvi put ulažu u zlato, obavezno treba da rade sa firmama koje su dugo na tržištu, koje su registrovane i koje svoju robu unose uz dozvolu Ministarstva trgovine, koje prolaze kroz carinske procedure - istakao je Jakić.
Da je realno očekivati da cena zlata raste i u budućnosti ističe i broker Branislav Jorgić.
- Veliki skok cene zlata je krenuo posle korone jer je to bio prvi krizni period na svetskom nivou. Drugi period je ratna kriza i sukob u Ukrajini i u takvom uslovima cena zlata raste. Imajući u vidu da je zlato ograničen resurs, ne može se doštampavati nego ga ima koliko ga ima, osim eventualno da se otrkije neko nalazište, ali to nisu velike količine, realno je očekivati da cena zlata i u narednom periodu bude veoma vioska - naglašava Jorgić.
Prema njegovim rečima zlato je u zadnih par godina bilo vrlo interesantno za kupovinu kao investiciono zlato i pojedincima kod investicionih fondova ali i državama.
- Kina i Rusija su svoje rezerve preusmerile iz dolara u kupovinu zlata. Dati univerzalan savet je vrlo teško. Svaka investicija mora da se personalizuje u zavisnosti od mogućnosti, ambicija i inevsticionog iskustva svokog pojednica. Kad govorimo o inestiranju u tzv. investicono zlato postoje određena pravila, a to je da se u njega investira na duži period najmanje pet, pa do 20 godina, jer u međuvremenu može doći do fluktuacije cena pa da ne upadnemo u neke makaze - objašnjava Jorgić.
On dodaje da je ulaganje u investiciono zlato pogodno za ljude koji nemaju vremena ni znanja da prate kretanje svoje investicije, već kupe zlato i drže ga u družem vremenskom periodu.
- Za kupovinu stana ili hartija od vrednosti potrebno vam je dodatno znanje i angažovanje, tako da se može reći da vam zlato omogućava da bez posebnog angažovanja u dužem vremenskom periodu sačuvate vrednost svoje imovine. Dodatno treba napomenuti da zlato u međuvremenu ne donosi nikakav prihod po osnovu kamate i dividende kao što to donose druge investicije, hartije od vrednosti i stanovi, već se samo čuva glavnica i može se očekivati dobit samo kroz rast cene - kaže Jorgić.
On pojašnjava da je kod investicionog zlata definisan standardni oblik i kvalitet.
- Oblik su pločice i poluge čistoće 999,99 karata i u njega ne spada nakit - naglašava Jorgić.
NE PROPUSTITE
