Usvajanjem Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine, otpočinje nova etapa u razvoju energetskog sektora Srbije, koja treba da doprinese većoj sigurnosti snabdevanja, uz povećanje učešća čistih izvora energije i veću zaštitu životne sredine, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović povodom usvajanja ovog dokumenta na Vladi. - Usvajanjem Integrisanog plana Srbija dobija strateški dokument koji je usklađen sa vizijom Evrope u pogledu dekarbonizacije energetskog sektora, a koji predstavlja svojevrsnu „mapu puta“ Srbije u energetskoj tranziciji. Taj plan je prilagođen karakteristikama našeg energetskog sektora i imperativu da u svakom trenutku naši građani i privreda mogu da računaju na sigurno snabdevanje. Integrisani plan stavlja težište na ulaganja u obnovljive izvore energije, gde oko 3,5 gigavata novih elektrana na energiju sunca i vetra treba da bude na mreži do 2030, što znači da će se skoro svaki drugi megavat-sat proizvedene električne energije obezbeđivati iz čistih izvora - rekla je ministarka. Mere predviđene ovim planom uključuju, između ostalog, intenzivna ulaganja u povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima, veće korišćenje OIE za grejanje i hlađenje i postepenu elektrifikaciju saobraćaja. Primena mera iz INEKP, prema rečima ministarke, treba da omoguće ostvarenje glavnog cilja u borbi protiv klimatskih promena, a to je smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte za 40,3 odsto u odnosu na 1990. godinu. - Donošenjem ambicioznog ali ostvarljivog plana za energetsku tranziciju, Srbija je pokazala spremnost da s jedne strane radi na povećanju sopstvene energetske sigurnosti i nezavisnosti, a sa druge na ispunjenju svojih međunarodnih obaveza u pogledu ostvarivanja globalne klimatske agende. Ovo je važan strateški dokument za usaglašavanje sa zahtevima Evropske unije i uključuje cilj spajanja tržišta električne energije sa jedinstvenim tržištem EU. Srbija deli viziju Evrope u oblasti energetike, ostvarujući je u skladu sa našim stepenom razvoja i resursima kojima raspolažemo - navela je Đedović Handanović. Ministarka je istakla da ciljevi obuhvaćeni INEKP-om obuhvataju realizaciju projekata kako javnog tako i privatnog sektora. - Energetska tranzicija je pitanje kako za državu, tako i za privrednike, čitav privatni sektor i svakog pojedinca. Računamo na privatne investicije i na povećanje energetske efikasnosti u domaćinstvima, koje država svakako subvencioniše - rekla je ona. Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) je ključni strateški dokument kojim se definišu strateški ciljevi i dinamika njihovog ostvarivanja u procesu energetske tranzicije. Politike i mere za ostvarivanje ciljeva INEKP grupisane su u pet ključnih dimenzija: dekarbonizacija, koja obuhvata emisije gasova s efektom staklene bašte (GHG) i obnovljive izvore energije, energetska efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i istraživanje, inovacije i konkurentnost.
BiznisKurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
