Američki predsednik Džo Bajden najavio je uvođenje carine na kineske proizvode, od kojih je najviša ona od 100 odsto na električna vozila kineske proizvodnje.
Bajden se o ovome oglasio na Iksu.
- Upravo sam uveo niz carina na robu proizvedenu u Kini: 25% na čelik i aluminijum, 50% na poluprovodnike, 100% na električne automobile I 50% na solarne panele. Kina je odlučna da dominira ovim industrijama. Odlučan sam da osiguram da Amerika vodi svet u njima - napisao je Bajden.
U ovom potezu koji će verovatno podstaći trgovinske tenzije između dve najveće svetske ekonomije, Bela kuća je saopštila da uvodi stroža ograničenja na kinesku robu vrednu 18 milijardi dolara.
Izvori su rekli da je taj potez usledio nakon četvorogodišnjeg pregleda i da je preventivna mera osmišljena da zaustavi jeftinu subvencionisanu kinesku robu koja preplavi američko tržište i uguši rast američkog sektora zelene tehnologije.
Pored povećanja carina sa 25% na 100% na električna vozila, carina će porasti sa 7,5% na 25% na litijumske baterije, sa nula na 25% na kritične minerale, sa 25% na 50% na solarne panele i sa 25%. % do 50% na poluprovodnike.
Carine na čelik, aluminijum i ličnu zaštitnu opremu – koje se kreću od nula do 7,5 odsto će porasti na 25 odsto.
Uprkos rizicima odmazde Pekinga, Bajden je rekao da su povećani nameti proporcionalan odgovor na kineske prevelike kapacitete u sektoru električnih vozila. Izvori su rekli da Kina proizvodi 30 miliona električnih vozila godišnje, ali da može da proda samo 22-23 miliona u zemlji.
Bajdenove tarife za automobile su uglavnom simbolične jer su kineska električna vozila praktično bila isključena iz SAD tarifama koje je uveo Donald Tramp tokom svog predsedništva. Međutim, lobističke grupe sugerišu da postoji pretnja u budućnosti jer Peking nastoji da iskoristi izvoz da nadoknadi slabost svoje domaće privrede.
Alijansa za američku proizvodnju saopštila je da bi uvođenje kineskih automobila na američko tržište predstavljalo "događaj na nivou izumiranja" za njene proizvođače automobila.
Nove carine stupaju na snagu nakon 90 dana - to je period koji će se pažljivo pratiti zbog znakova odmazde od strane Kine.
zvori iz Bele kuće rekli su da cilj nije eskalacija trgovinskih tenzija, već da se pomogne delovima američke ekonomije u kojima je došlo do ciklusa dezinvestiranja.
Kurir.rs/Gardijan
NE PROPUSTITE
