Memorandum o razumevanju koji je srpska Vlada sklopila sa „Francuskom Elektroprivredom“ prvi je korak ka uspostavljanju dugoročne saradnje u energetskoj tranziciji i niskougljeničnim tehnologijama dve zemlje. Ovo će, kako je najavljeno, biti i važna tema predstojećeg susreta srpskog predsednika Aleksandra Vučića i francuskog Emanuela Makrona, s obzirom da Francuska važi za najveću evropsku nuklearnu silu, koja čak 70 odsto struje dobija iz nuklearne energije.
Ukoliko Srbija želi da ide u korak sa svetom i baznu energiju u budućnosti dobija u najvećoj meri iz nuklearnih elektrana za ovaj kompleksan proces, od pripreme dokumentacije, izgradnje i povezivanja na mrežu, moglo bi da prođe najmanje 10 godina.
Prema najavama predsednika Vučića, Srbija je zainteresovana za izgradnju četiri mala modularna reaktora kapaciteta 1.200 MW i za dve konvencionalne nuklearne elektrane. Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, kao ključni planski dokument, koji je pripremljen za usvajanje, definiše ciljeve do 2030. sa projekcijama do 2050. godine, a jedan od scenarija predviđa uvođenje nuklearnih elektrana u elektronergetski sistem do 2040. godine.
- Zbog rasta potražnje za električnom energijom koja će se učetvorostručiti do 2050. godine, razmišljamo o upotrebi nuklearne energije koja jedina može da obezbedi baznu energiju. Posle nedavnog Samita o nuklearnoj energiji u Briselu, videli smo da mnoge države razmatraju veću ulogu nuklearne energije u jačanju energetske bezbednosti i rešavanju klimatskih izazova - rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
Ministarka je za Kurir naglasila da su zbog uvođenja moratorijuma na nuklearnu energiju, koji je u Srbiji na snazi punih 35 godina, postoji zabrana izgradnje neuklearnih elektrana, što je bila reakcija nekadašnje SFRJ na nesreću koja se dogodila u Černobilju 1986. To je negativno uticalo na naučno-tehnološki napredak i školovanje kadrova, čime smo značajno izgubili korak sa svetom.
- Ipak, od Černobilja do danas, sigurnost i bezbednost rada nuklearnih elektrana je drastično porasla. Zahvaljujući tehnološkom razvoju i primenom inovativnih rešenja, još veća pažnja se posvećuje bezbednosti i sigurnosti kako bi se sprečili potencijalni rizici - kaže Đedović Handanović.
NAJVEĆI IZAZOVI
Jedan od najvećih izazova koji stoji pred Srbijom, smatra ministarka Đedović Handanović je razvoj stručnih kadrova koji bi mogli kvalifikovano da analiziraju i pripremaju ulazak u nuklearni program:
- Potreban nam je veliki broj ljudi sa vrhunskim znanjima različitih struka, pozvaćemo naše eksperte koju su danas na važnim pozicijama na univerzitetima, uglednim institucijama i preduzećima u svetu, pokrenuti i intezivirati obrazovanje na domaćim fakultetima i tražiti podršku od onih koji nam mogu preneti iskustvo znanje i ekspertizu.
Profesor dr Branko Kovačević, dekan beogradskog Elektrotehničkog fakulteta u penziji smatra da je višedecenijski moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana bila potpuno pogrešna odluka koju su gurali mnogobrojni lobiji, uglavnom politički i oni iz sveta biznisa.
- Ova tehnologija je u početku jako skupa, potrebna su velika ulaganja, a njeno održavanje je lako. Radi se o milijardama dolara, ali ne mora Srbija sama da ulazi u taj posao, možemo da se udružimo sa, recimo, Bugarskom ili nekim drugim susedima. Elektranu Krško smo pre 60 godina gradili Simensovom tehnologijom, ali uz domaću pamet, a nedavno joj je produžen vek na još 20. To mnogo govori - ističe profesor.
Zelena tehnologija je, smatra naš sagovornik, jako napredovala u odnosu na vreme stare Jugoslavije kada smo i mi imali odličan kadar u ovoj oblasti. Neki od njih su i sada na svetski priznatim univerzitetima. Zbog moratorijuma smo ih pustili da odu u Ameriku, Nemačku i oni su sada tamo vrhunski stručnjaci.
- Kod nas se oni više ni ne školuju, na fakultetima čak ni nemamo predmet Nuklearna fizika - otkriva prof. Kovačević.
STRAH NEOSNOVAN
Stručnjaci su saglasni u oceni da je bezrazložan strah koji postoji među ljudima od nuklearnih elektrana. Naime, za 70 godina dogodila su se samo tri velika akcidenta i uvek je bio kriv čovek. Tehnologija se usavršava tako da sigurnost zavisi od prirodnih sila (gravitacije i prirodne konvekcije), a ne od čoveka, pa su šanse minimalne. Mađari imaju nuklearku, lociranu na svega 60-ak kilometara od granice, pa ako se nešto desi na njoj, paktično ne bi bilo razlike u posledicama kao da je izgrađena u Srbiji.
Profesor otktiva da se sada uglavnom grade nuklearne podmornice koje se slažu kao lego kocke, slažete modul po modul, a jedna ima 350 megavata. Takve elektrane bi Srbiji obezbedile potpunu energetsku stabilnost.
- Pre petnaestak godina pokrenuli smo inicijativu kada je na čelu Ministarstva energetike bio Petar Škundrić. On je bio voljan da skine moratorijum, ali se na tome stalo. Sada nam treba mnogo para, sve moramo da platimo, ali i da dodatno osposobimo ljude da rukovode sistemom - navodi naš sagovornik.
Kovačević objašnjava da ako sami radimo neophodne su decenije rada, da najpre školujemo svoje ljude, ali ako imamo novac nuklearna elektrana može da se napravi vrlo brzo:
- Nemci grade nuklearnu elektranu, pa je ne puste, mi, ipak, ne možemo da dozvolimo sebi takav luksuz.
RUDNIK KALNA ZATVOREN
U Beogradu je postojao centar za školovanje kadrova iz svih republika SFRJ. Otvoren je I rudnik Kalna na Staroj planini iz koga je vađen uran i dovožen u Institut za nuklearne nauke Vinča, gde su rađena istraživanja za proizvodnju gorivnih elemenata. Kada je stopiran program, rudnik Kalna je zatvoren, a Bugari su sa svoje strane Stare planine koristili uranijum za tadašnje svoje četiri nuklearne elektrane.
Da bi se Srbiji obezbedila bazna energija i energetska sigurnost nakon 2050. godine, stručnjaci procenjuju da bi trebalo da do 2035. godine počnu pripreme za izgradnju nuklearne elektrane instalirane snage oko 3.000 megavata. Ta nuklearna elektrana bi trebalo da ima šest reaktora, svaki snage od 500 megavata. Trebalo bi planirati da prva dva od ovih šest uđu u pogon do kraja 2050. godine, sledeća dva 2055, a poslednja dva 2060.
NE PROPUSTITE
