NEKAD NISU ZNALI ŠTA ĆE SA NJIMA , A SAD IH NEMA NI ZA LEK: Srbiji potrebni radnici iz 3 struke, dolaze nam iz dve susedne zemlje

Prema procenama poslodavaca Srbije, u našoj zemlji primetan je nedostatak kadrova određenih struka - fali oko 20.000 vozača, u ugostiteljstvu oko 25.000 radnika, sa građevinarima je slično. Način da se popuni deo potreba svakako je i Open Balkan, koji, praktično, ovih dana otvara vrata tržišta rada.

Zahvaljujući tržištu rada Otvorenog Balkana, dolazak i angažman radnika u sve tri zemlje jednostavniji je nego do sada. U sve tri države omogućen je uvid u sva slobodna radna mesta, a nacionalne službe za zapošljavanje su sastavni deo celog sistema.

Radnici iz Albanije ili Severne Makedonije moći će da dođu u Srbiju i rade bez ikakvih administrativnih ili nekih drugih prepreka - i za njih i za njihove poslodavce, moći će da rade bez boravišne ili radne dozvole, a isto važi i za državljane Srbije ako odu u Albaniju ili Severnu Makedoniju.

Open Balkan ID broj

Građani sve tri zemlje mogu da konkurišu na tržištu rada preko portala elektronske uprave, preko svojih nacionalnih e-portala. To znači da svako ko ima nalog na portalu elektronske uprave, može istovremeno da postane i građanin Otvorenog Balkana i dobije svoj Open Balkan ID broj i odmah aplicira za slobodan pristup tržištu rada, pošto će imati jedinstvenu potvrdu s QR kodom, s kojom će moći da ode kod svog poslodavca.

Izdavanje Open Balkan ID broja je počelo, a među prvima koji je dobio elektronsku potrvrdu koja omogućava rad u bilo kojoj zemlji Otvorenog Balkana je Marko Čadež.

Da su prednosti tržišta rada Otvorenog Balkana velike, ukazao je nedavno i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, govoreći na Кopaonik biznis forumu. Prema njegovim rečima, najveća prednost je to što je obezbeđeno slobodno kretanje radnika u regionu, bez bilo kakvih administrativnih barijera, te to što će radnici moći da budu angažovani i na poslovima sezonskog karaktera, ali i onih koji će omogućiti smanjenja deficitarnih zanimanja i jačanje poverenja investitora do rasta ključnih sektora privrede.

Prema mišljenju počasnog predsednika Unije poslodavaca Srbije Nebojše Atanackovića, dolazak radnika u sve tri zemlje će, uz slobodno tržište rada Otvorenog Balkana, biti pojednostavljen. On je ukazao da je u Srbiji u mnogim oblastima primetan deficit kadrova, da bi dolazak radnika iz regiona mogao pozitivno da utiče na rešavanje tog problema i istakao da je u pojedinim sektorima, poput transporta i logistike, nedostatak kadrova do te mere izražen da poslodavci traže da se, osim u regionu, naprave koraci koji bi omogućili lakšu saradnju i s udaljenim zemljama.

- Кompanije u Srbiji, sigurno je, imaju potrebu za radnicima i u interesu privrede je da se napravi takva razmena i ljudi zapošljavaju, a prednost je i to što je reč o istom regionu, sličnom mentalitetu i blizini kuće - rekao je Atanacković.

Takođe, očekuje da će u Srbiji najviše angažovanih radnika biti u poljoprivredi i građevinarstvu i da će do radnog angažmana najviše dolaziti radnici zanatskih struka, a može se očekivati da će put Albanije odlaziti kadrovi u oblasti turzima, kao što su ugostitelji, hotelijeri i slično.

I predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić ukazuje da će u Srbiju najviše dolaziti radnici u građevinarstvu, poljoprivredi i saobraćaju, te da je u sve tri zemlje prisutan deficit određenih struka. On ukazuje da je uspostavanje slobodnog tržišta rada u regionu dobar korak, jer obezbeđuje lakši protok novca, robe i ljudi.

- Očekujem da će više radnika iz regiona dolaziti u Srbiju, nego što će ih iz naše zemlje odlaziti u Albaniju ili Severnu Makedoniju, jer su ovde zarade više, a sigurno je da je za dolazak ili odlazak radnika najvažnije to kolike su zarade u kojoj zemlji - kaže Milić.

Napominje da se to potvrđuje i time što put razvijenih evropskih zemalja već godinama odlaze stanovnici ovog dela regiona - jer su tamo plate više nego u zemljama iz kojih dolaze, pa je jasno da je za rešavanje problema s deficitom određenih struka u Srbiji potrebno povećati plate.

kurir.rs/Dnevnik