Gotovo svaki deseti vlasnik firme u Srbiji nije želeo da se pod svojim imenom evidentira u Agenciji za privredne registre, odnosno od 156.582 obveznika, 16.920 firmi, udruženja, predstavništava stranih preduzeća nije evidentiralo svoje stvarne gazde. Iza ofšor firmi sa raznih egzotičnih destinacija, koje su osnivači ovdašnjih preduzeća, često se „kriju“ državljani Srbije. Ko su stvarni vlasnici firmi u Srbiji – i ne samo njih, već i udruženja, zadužbina, zadruga, fondacija, ustanova i stranih predstavništava preduzeća – evidentirano je u Agenciji za privredne registre.
Ili bi bar trebalo da je tako. Ovu zakonsku obavezu, ipak, ne ispunjavaju svi koji moraju – naime, svaki deseti vlasnik je „zaboravio“ to da učini. O ovom problemu i namerama koje se često kriju iz njega, razagovarali su voditelji emisije "Puls Srbije" sa Željkom Radovanovićem v.d. direktorom Uprave za sprečavanje pranja novca Republike Srbije.
On ističe da je najvažnije pitanje koliko od onih upisanih vlasnika jesu stvarni vlasnici:
- Najmanje deset odsto privrednih društava pokušava da na neki način prikrije vlasnika. Prilikom promene vi ste obavezni da unesete taj podatak, međutim svi obveznici zakona su u obavezi da utvrde ko je stvarni vlasnik i da ima dokumentaciju o načinu na koji je ona to utvrdila. Centralna ecidencija je nešto sa čime banka utvrđuje podatke. Ako se podaci ne slažu dužna je da upozori klijenta i da se to ispravi. Ukoliko se to ne desi, takva informacija se prosleđuje upravi za spečavanje pranja novca i to je krivično delo. Svako, ko u nameri da prikrije stvarnog vlasnika, ili upiše lažni podatak, ili izmeni pravni podatak, može odgovarati i snositi kaznu zatvora od 3 meseca do pet godina zatvora - objasnio je Radovanović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
