Posle 14 godina, bliži se kraj poslednje faze revitalizacije Hidroelektrane "Đerdap 1" nakon koje će moći da proizvodi do 10 odsto više struje.
- U HE "Đerdap 1" u toku je finiš poslednje šeste faze rada na agregatu A3. Montaža je pri kraju i uskoro, do 15. oktobra se očekuje i prvo pokretanje agregata, primopredajna ispitivanja i u novembru sinhronizacija agregata na mrežu. Nominalna aktivna snaga agregata posle revitalizacije je 190 MW, a pre je bila 171 MW, što sa dobrom hidrologijom daje potencijal za 10 odsto veću proizvodnju struje - rekao je Radomir Mitrović, direktor za proizvodnju ogranka EPS "HE Đerdap".
On je u razgovoru sa novinarima koji su obišli ovu hidroelektranu istakao da će po završetku obnove, naša najveća HE imati veću snagu i pouzdanost i duži radni vek za narednih 30 do 40 godina.
Naime, budući da HE ima šest agregata čija je nominalna aktivna snaga podignuta sa 171 MW na 190 MW, to znači da se revitalizacijom elektrane dobila jedna nova elektrana, instalisane snage oko 100 MW. Sada će HE "Đerdap 1" imati snagu 1.140 MW.
Ukupna investicija u ovaj projekat premašiće 180 miliona evra.
Podsetimo, revitalizacija ove gigantske, najveće brane koja pregrađuje Dunav i proizvodi 5,5 milijardi kWh godišnje, praktično je bila započeta 23. avgusta 2009. godine kada je agregat broj 6 završio svoj radni vek te započeta njegova obnova.
Od tada su stručni timovi EPS, HE "Đerdap", stručnjaci domaćih naučnih institucija i ruske firme "Silovije mašini" uspešno završili revitalizaciju pet agregata, a sada je pri kraju i obnova poslednjeg agregata A3.
Njegov rad je bio zaustavljen 1. septembra 2022., posle 51 godine, šest meseci i 27 dana rada. Time je zvanično počela šesta etapa revitalizacije đerdapske hidroelektrane. Posle 410 dana predviđeno je da se agregat vrati u redovan rad.
Najveći deo koji se montira u jednom komadu je rotor glavnog generatore težine 610 tona i prečnika 14,152 metara. Radno kolo trubine sa šest lopatica težine 350 tona je najatraktivniji deo koji se montira u jednom komadu.
U svaki agregat ugrađeno je oko 40 kilometara energetskih i signalnih kablova. U revitalizovane agregate ugrađena je najmodernija oprema domaćih i svetskih proizvođača. Koliki je ovo ogroman posao ilustruje podatak da je demontirano 1.300 tona rotirajuće i 950 tona statične opreme.
Glavni isporučilac opreme je ruska firma "Silovije mašini" iz Sankt Petersburga, a deo opreme revitalizovan je u domaćim fabrikama. Izvođači radova su radnici HE "Đerdap 1", "Goša montaže", "Đerdap usluga", ATB Sever iz Subotice, "Jadran", "Kolubara metal" kao i stručnjaci instituta "Nikola Tesla" i "Mihajlo Pupin", dok je kontrola metala poverena Institutu za ispitivanje materijala iz Beograda.
Pregrađivanje Dunava
Kolosalna građevina, izgrađena zajedničkim snagama sa susednom Rumunijom i danas posle 51 godine rada pleni svojom monumentalnošću. Kada je 16. maja 1972. godine puštena u rad, bila je jedan od najvećih hidroenergetskih objekata u svetu. HE "Đerdap 1" je najveća hidroelektrana u sistemu EPS koja proizvodi oko polovine ukupne električne energije iz hidro sektora EPS.
Gradnje ove hidroelektrane zapravo je započeta 7. septembra 1964. godine. Pod zaštitom zagata prve faze izvedeni su radovi na iskopu, betoniranju na brodskoj prevodnici, elektrani i tri polja prelivne brane. Za pregrađivanje Dunava i izgradnju drugog zagata bilo je neophodno napraviti privremene saobraćajnice, betonske blokove od 2,5 tona, 5 tona i 12 tona, gabione težine od 3 i 6 tona i dopremiti 85.000 kubika kamena.
Dunav je pregrađen 13. avgusta 1969. godine. Stekli su se uslovi da se formira zagat druge faze u kome su izvedeni radovi na ostalih 11 polja prelivne brane. Za vreme pregrađivanja, vode Dunava skrenute su kroz tri polja prelivne brane, temeljne ispuste obe elektrane, peti i šesti turbinski otvor srpske elektrane, a plovidba Dunavom je zaustavljena.
REKORDI
- Najveća godišnja proizvodnja od 7.214.583 MWh ostvarena je 1980. godine.
- Najveća mesečna proizvodnja od 729.510 MWh zabeležena je u maju 1985. godine.
- Najveća dnevna proizvodnja od 26.336 MWh ostvarena je 25. juna 2020. godine.
- Najveća nedeljna proizvodnja od 181.530 MWh ostvarena je od 25. do 31. decembra 1982. godine, sa dnevnim prosekom od 25.933 MWh.
Za montažu hidroagregata postojala su dva platoa. Jedan na obali, gde je sastavljen turbinski poklopac, gornji krst generatora i privremeno uskladišteni rotor generatora i radno kolo. Na platou u mašinskoj hali ugrađeni su paket-zavrtnji za paketiranje rotora generatora i radna ploča za montažu radnog kola turbine. Statori generatora ugrađivani su na licu mesta.
Prvi agregat pušten je u rad 6. avgusta 1970. godine, istovremeno na srpskoj i rumunskoj elektrani. U gradnju objekta utrošen je materijal sa kojim se mogao izgraditi jedan grad za 35.000 stanovnika. Iskopano je 13,4 miliona kubnih metara šljunka i rečnog nanosa, 7,2 miliona kubika stena, ugrađeno je 3,2 miliona kubika betona, 167.000 tona armature i čelične konstrukcije i 69.000 tona opreme.
Prvi kilovat-sati ka potrošačima potekli su 6. avgusta 1970. godine, kada je na elektroenergetski sistem sinhronizovan agregat broj 1. Danas, 51 godinu kasnije, šest generatora iz vodnog potencijala Dunava transformisalo je 290.000.903 MWh, odnosno 290 milijardi kilovat-sati (do 1. septembra).
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
