Našoj zemlji nedostaje čak 30.000 majstora. Iako se obim posla povećava iz dana u dan, ove godine biće 54 odeljenja u školama manje u toj oblasti. Zbog čega zanati nisu toliko popularni kod mladih i kako bi to moglo da se popravi, čućete u priči novinarke Kurir TV Valentine Danilović.
"Pekar, lekar, apotekar..."
Ovim stihovima mogao bi se dodati još veliki broj zanata koji mladima nisu toliko interesantni. Umesto alata neretko se odlučuju za aktovku, te radije biraju da postanu ekonomisti, pravnici ili psiholozi iako je put do zaposlenja neizvestan. Svi se pitaju zašto?
Da bi majstora bilo više, obrazovni sistem mora da se prilagodi potrebama privrede. Jedino tako neće biti gužve na birou, poručuju u Uniji poslodavaca. Prvi korak je promocija deficitarnih zanimanja.
- Mi smo nažalost sada svedoci da su i dalje ti neki zanatski poslovi koji su najdeficitarniji, smatraju se za nešto što je sramota raditi. Sada imamo roditelje koji i dalje decu savetuju da upisuju gimnazije, ekonomske škole, fakultete koji nisu toliko popularni u smislu pronalaženja posla - kaže Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.
Posao najlakše pronalaze građevinski radnici, vodoinstalateri, ugostitelji, frizeri i vozači. Iako ove profesije donose dobru zaradu, radnika nema dovoljno.
- U poslednje 3-4 decenije veliki broj kvalifikovanih radnika je napustio našu zemlju, a to se i dalje dešava. Sa druge strane, ključni problem jeste nezainteresovanost mlađe generacije koja tek treba da se školuje koje izbegavaju ovakva zanimanja - kaže Miloš Turinski iz Infostuda.
U srednjim školama kažu da je situacija bolja nego prethodne godine, ali je interesovanje za zanatske smerove i dalje nedovoljno. Interesandno je da su uprokos deficitu radne snage posle dužeg vremena otvoreni smerovi vinar i vinogradar i operater za izradu nameštaja.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
