Ulaganja minimalna, zarada maksimalna: Sve više paora seje mak, važno je ispuniti ovaj uslov
U vojvođanskim ravnicama poslednjih godina sve češće se mogu videti nežni cvetovi maka, biljke koja je iz skromne baštenske kulture prerasla u ozbiljan biznis. Iako mnogi i dalje sumnjaju u njegovu isplativost, brojke pokazuju da mak može doneti solidnu zaradu, ali samo uz dobre uslove i malo sreće sa vremenom.
Gde se najviše gaji?
Mak se u Srbiji najviše gaji u Banatu i Bačkoj, a ukupne površine procenjuju se na oko 1000 hektara. Polja maka najčešća su u mestima poput Padine, Kovačice i okoline Kikinde zato što ovde dominiraju lagana i peskovita zemljišta na kojima ova biljka daje najbolje rezultate.
Na prvi pogled, mak ne deluje kao zahtevna kultura. Seje se relativno jednostavno, ne traži velika početna ulaganja, ali iskusni proizvođači upozoravaju da prava priča počinje tek kasnije. Mak je osetljiv na vremenske uslove, traži pažljivo održavanje i, što je možda najvažnije, dosta rada u završnim fazama proizvodnje. Upravo zbog toga mnogi kažu da je mak "lak za setvu, ali težak za zaradu“.
Klimatski uslovi imaju presudnu ulogu. Mak ne podnosi ekstremnu sušu, ali ni previše vlage. U sušnim godinama prinosi mogu znatno da padnu, dok kišno vreme povećava rizik od bolesti i smanjuje kvalitet zrna.
Sama biljka traži kvalitetno, rastresito zemljište i dobar plodored. Ne podnosi zadržavanje vode, pa se najbolje pokazuje na parcelama koje su dobro drenirane i zaštićene od jakih vetrova. Iako deluje nežno, u pravim uslovima može biti vrlo zahvalna kultura. U zavisnosti od sorte može da se seje u jesen ili proleće.
Berba maka počinje početkom leta i predstavlja jedan od najzahtevnijih delova posla. Čaure se skidaju, seme se izdvaja, zatim čisti, pere i suši. Tek nakon toga mak je spreman za pakovanje i skladištenje, koje mora biti u suvim i tamnim prostorima kako bi se sačuvao kvalitet. Upravo ovaj proces često odlučuje o konačnoj zaradi.
Međutim, poslednjih godina sve više proizvođača mak "skida" kombajnom, zatim se selektuje i pakuje u džakove, a prodaja se obično vrši u sirovom zrnu, prvenstveno preprodavcima i privatnim licima, faktički direktno sa njive. Cena može biti nešto niža, ali je manje posla za proizvođače.
Uprkos svim izazovima, mak ima jednu veliku prednost, a to je stabilna potražnja. Koristi se u prehrambenoj industriji, ali i za izvoz, što dodatno povećava njegov potencijal. U pojedinim vojvođanskim selima uzgoj maka već predstavlja porodičnu tradiciju koja se prenosi generacijama.
Prinosi i cena
Kada su u pitanju prinosi i cena valja napomenuti da sve zavisi od godine do godine. Prosečni prinosi kreću se od oko 800 do 1.000 kilograma po hektaru, dok u boljim godinama mogu biti i veći. Cena maka varira od oko 220 do čak 800 dinara po kilogramu, u zavisnosti od kvaliteta, tržišta i godine. U suštini ako je godina dobra od jednog hektara pod makom može da se zaradi. U slučaju minimalnog prinosa od 500 kilograma po jutru, zarada bi mogla dostići oko 1.200.000 dinara za ukupnih osam jutara, ukoliko se mak prodaje po nižoj ceni od 300 dinara po kilogramu, dok maksimalan prinos uz višu cenu donosi čak 5,12 miliona dinara.
U izuzetno dobrim godinama kada se poklope visoki prinosi i dobra cena, zarada može odlična. Takođe, važno je napomenuti da zbog prisustva alkaloida kojih ima u maku njegov uzgoj podleže određenim pravilima. Za veće površine neophodno je prijaviti proizvodnju i dobiti dozvolu nadležnih institucija, koje prate i kontrolišu ovu oblast. Time se sprečava zloupotreba, ali i uvodi dodatna administrativna obaveza za proizvođače.
Biznis Kurir