Globalni energetski šok: Kako države u svetu reaguju na rast cena nafte i gasa
Cene gasa i nafte juče su naglo skočile pošto su se izraelske rakete pogodile najveće gasno polje na svetu – Južni Pars u Iranu – na šta je Revolucionarna garda uzvratila pogocima u najvažnije gasno čvorište Katara, kao i napadima na niz drugih energetskih postrojenja na Bliskom istoku.
Barel nafte dostigao je u jednom trenutku cenu od 118 dolara, dok je gas poskupeo za 35 odsto. Ovi poremećaji na globalnom tržištu već se odražavaju na rast cena goriva širom sveta i primoravaju države da uvode hitne mere kako bi zaštitile snabdevanje i ublažile udar na ekonomiju i građane.
Sjedinjene Američke Države
Ubrzan rast cena nafte potresao je i zemlju koja je njen najveći proizvođač na svetu – Sjedinjene Američke Države. Benzin je poskupeo na najviši nivo u poslednje dve godine, a dizel još drastičnije – nije bio skuplji još od 2022.
Američki predsednik Donald Tramp juče je na 60 dana suspendovao dugogodišnji zakon o pomorskom transportu, koji je prevoz između američkih luka ograničavao na brodove koji su u SAD izgrađeni, plove pod njihovom zastavom i većinski su u domaćem vlasništvu.
Dopisnik Radio-televizije Srbije iz Čikaga Aleksandar Žigić kaže za Jutarnji program RTS-a da je cena goriva u saveznoj državi Ilinois i Čikagu oko 3,8 dolara, što je prosečan nivo i na nivou SAD.
- A to je oko 95 centi više u proseku nego kad je počela vojna akcija u Ukrajini – dakle skoro jedan dolar. Međutim, cena goriva u Kaliforniji je čak 5,6 dolara, a tamo živi više od 40 miliona ljudi. Države u blizini rafinerija na obalama Meksičkog zaliva imaju nešto jeftiniji benzin, dok su na severozapadu cene veće - naglasio je Žigić.
Podseća da je Tramp rekao da će učiniti sve što je potrebno da se snizi cena nafte.
- Amerikanci voze automobile i sve je bazirano na jeftinom benzinu. Kada benzin poskupi, to je problem za sve. Jeftin benzin Amerikanci smatraju svojom slobodom. Porasla je i cena kerozina, avionskog goriva - ističe dopisnik RTS-a iz Amerike.
Grčka
Novinarka Ivana Apostolu, koja živi u Atini, glavnom gradu Grčke, kaže da su cene goriva u državi u značajnom porastu od kada je počeo rat na Bliskom istoku.
- Krajem februara (uoči početka rata SAD i Izraela protiv Irana) cena benzina bila je oko 1,7 do 1,75 evra po litru. Danas je na pumpama cena oko dva evra, što je porast od 15 odsto u kratkom periodu. Što se tiče cene dizela, trenutna cena je oko 1,9 evra - ocenjuje novinarka.
Grčka vlada odlučila je da na tri meseca ograniči profitne marže na gorivo i proizvode u samouslugama, kako bi se zbog trenutne krize na Bliskom istoku ograničio nekontrolisani rast cena.
- Ograničenje se primenjuje na sve učesnike u lancu snabdevanja. Za kršenje pravila predviđaju se visoke kazne, oko pet miliona evra, u zavisnosti od veličine firme i težine prekršaja. Svako povećanje cena dosta utiče na budžet i život građana - zaključuje sagovornica iz Atine.
Predviđa da će cena goriva za benzin i dizel od dva evra ostati donji prag do kraja leta, a da mogu samo još više da rastu u narednom periodu.
Slovenija
U Sloveniji ovih dana govori se o parlamentarnim izborima koji su u nedelju i ograničenjima u kupovini goriva na pumpama, što je jedna od posledica visokih cena nafte na berzama. Janez Tomažič, urednik privrede u ljubljanskom Delu, kaže za Jutarnji program Radio-televizije Srbije, da su najveći proizvođača goriva u zemlji ograničila kupovinu po jednom potrošaču.
- Petrol je kupovinu goriva ograničio na 200 litara po jednom potrošaču, Šel na 100 litara, a MOL na 30 litara. To su, za sada jedina ograničenja, a cena goriva od 1,4 evra za litar benzina je dosta niža u odnosu na okruženje u Austriji, Italiji, Hrvatskoj i Mađarskoj - podvlači Tomažič.
Tvrdi da Vlada Slovenije čini sve kako bi snabdevanje gorivom bilo koliko-toliko nesmetano.
- Slede izbori, pa je zbog negativnih efekata vlast agilnija. Mislim da posle izbora neće biti tako i da u smislu rasta cena goriva svašta može da se dogodi - precizira sagovornik iz Slovenije.
Belgija
Na juče održanom samitu Evropske unije na kojem su lideri članica razgovarali i o energetskoj krizi i ratu na Bliskom istoku, najavljene su hitne mere zbog skoka cena nafte i gasa. Dopisnik RTS-a Dušan Gajić napominje da su, na primer, u Belgiji cene goriva skočile za 30 do 40 evrocenti u proseku.
- Cena benzina je, recimo, od 1,8 do 1,9 evra, a bila je 1,5 do 1,6. Kad je reč o dizelu, litar košta dva evra. Ipak, cene su niže nego u Holandiji, gde su cene dizela i benzina oko 2,5 evra. Ljudi iz Holandije svraćaju u Belgiju da natoče gorivo - kaže Gajić.
Napominje da je glavna tema jučerašnjeg sastanka EU bila zadržavanja cena energenata pod kontrolom.
- Jasno je da su zemlje EU pogođene globalnom situacijom sa cenama energenata. Bez obzira na to što uvoz za EU ne prolazi toliko kroz Ormuski moreuz - smatra Gajić.
Jorgić: Raste vrednost dolara
Broker Branislav Jorgić sumira da su, kada je reč o cenama energenata na berzi, indeksi pokazatelj stanja svetske privrede.
- Berzanski indeksi su merač stanja svetske privrede ili privrede pojedine zemlje. Kada indeksi rastu, to znači da je svetska privreda u dobrom stanju, a kada padaju to znači da nešto nije u redu. Imamo relativni pad berzanskih indeksa, ali ne podjednako u određenim delovima sveta. Najmanji pad je zabeležen u Sjedinjenim Američkim Državama i to se kreće negde između dva do tri odsto u prethodnih sedam do 10 dana. Dok su u Evropi zabeleženi značajno veći padovi i to od šest do osam procenata - pojašnjava Jorgić.
Kada je reč o cenama nafte, navodi da je cena u jednom trenutku išla na 119 dolara, a da je trenutno oko 105.
- Slično je i sa cenama gasa. Zlato je izgubilo vrednost za osam odsto u poslednjih 30 dana, što je neuobičajeno u uslovima ratnih kriza. Važan indikator je i rast vrednosti američkog dolara. Budući da se nafta računa u dolarima, onda druge zemlje, među kojima je i Srbija, moraju da izdvoje znatno više sredstava - zaključuje Jorgić.
Biznis Kurir/RTS