Upravo svedočimo najvećem poremećaju u istoriji: Nadmašena je Suecka kriza iz pedesetih
Podstaknuta eskalacijom sukoba na Bliskom istoku i strahovima od ozbiljnih poremećaja u globalnom snabdevanju energijom, cena nafte je prvi put u četiri godine premašila 100 dolara po barelu.
Napadi Sjedinjenih Država i Izraela na Iran izazvali su „najveći poremećaj u snabdevanju naftom u istoriji”, koji pogađa čak petinu svetske ponude, procenjuje američka energetska konsultantska kuća Rapidan Energy Group. Prema njihovoj analizi, aktuelna kriza nadmašila je dosad najveći šok za globalno tržište nafte, Suecku krizu 1956. i 1957. godine, kada je bilo poremećeno oko 10 odsto svetskog snabdevanja naftom. Kina, Indija, Južna Koreja, Japan, Nemačka, Italija i Španija među najvećim su uvoznicima sirove nafte, zbog čega su posebno izložene cenovnim šokovima.
Vanredna intervencija na tržištu
Države grupe G7 zato razmatraju vanrednu intervenciju na tržištu. Na sastanku sazvanom za ponedeljak, u koordinaciji sa Međunarodnom agencijom za energiju (IEA), ministri finansija G7 razgovaraće o zajedničkom oslobađanju nafte iz strateških rezervi. Financial Times saznaje od izvora upućenih u situaciju, koji uključuju jednog visokog zvaničnika G7, da će ministri zajedno sa izvršnim direktorom IEA-e Fatihom Birolom održati konferencijski poziv u 8:30 ujutru po vremenu u Njujorku, odnosno u 14:30 po srednjoevropskom vremenu.
Prema istim izvorima, najmanje tri zemlje G7, uključujući Sjedinjene Države, već su izrazile podršku ideji koordinisanog puštanja nafte iz strateških rezervi kako bi se smirio nagli rast cena na globalnim tržištima.
Tržišta su odmah nakon objave pozitivno reagovala. Nakon što je Brent, međunarodni referentni standard za naftu, skočio za 24 odsto tokom trgovanja u Aziji u ponedeljak na 116,71 dolar po barelu, nakon vesti o sastanku G7 cena se spustila na 110,85, pa na 102,27 dolara. Cena američke sirove nafte ponovo se spustila ispod nivoa od 100 dolara po barelu i trenutno se njom trguje po ceni od 99,30 dolara za barel.
Strateške rezerve
Trideset dve članice IEA-e drže strateške rezerve kao deo zajedničkog sistema za vanredne situacije osmišljenog za naftne krize. Izvor je za Financial Times kazao kako pojedini američki zvaničnici smatraju da bi zajedničko oslobađanje u rasponu od 300 do 400 miliona barela, odnosno 25 do 30 odsto od ukupnih 1,2 milijarde barela u rezervama, bilo optimalno rešenje.
Financial Times piše i kako su temelji za ovaj plan postavljeni još prošle nedelje, u utorak. IEA je tada održala hitni sastanak kako bi razmotrila mogućnosti za rešavanje nastajuće krize snabdevanja naftom, a u poverljivom dokumentu navodi se da članice IEA-e drže više od 1,24 milijarde barela javnih zaliha, uz, ako bude potrebno, dodatnih oko 600 miliona barela industrijskih zaliha. IEA procenjuje da strateške zalihe mogu pokriti gotovo mesec dana ukupne potrošnje nafte u zemljama članicama, odnosno više od 140 dana njihovog neto uvoza. Zalihe SAD-a i Japana čine oko 700 miliona barela od ukupnih 1,24 milijarde barela.
Kina, koja nije punopravna članica IEA-e, takođe ima velike naftne rezerve koje je izgradila tokom poslednjih 12 meseci. Analitičari procenjuju da Peking raspolaže sa između 1,1 i 1,4 milijarde barela nafte, što bi potencijalno moglo da pokrije oko 140 dana kineske domaće potražnje za uvozom nafte.
Hitne naftne zalihe uspostavljene su prilikom osnivanja IEA-e 1974. godine nakon arapskog naftnog embarga, koji je uzrokovao nagli rast cena sirove nafte i velike nestašice goriva u zapadnom svetu. Te rezerve su osmišljene kako bi velikim potrošačima nafte omogućile odgovor na značajne energetske šokove. Od osnivanja organizacije, države članice IEA-e zajednički su oslobodile rezerve pet puta. Poslednja dva puta dogodila su se 2022. godine kako bi se ublažio rast cena nafte nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Odluka o razmatranju korišćenja strateških naftnih rezervi odstupa od ranije retorike Trampove administracije, koja je prošle nedelje tvrdila da oslobađanje rezervi neće biti potrebno za stabilizaciju tržišta. Međutim, energetski analitičari kažu da rekordni rast cena nafte tokom protekle nedelje nije ostavio kreatorima politika mnogo izbora osim oslobađanja strateških zaliha kako bi smirili tržišta. U prilog toj teoriji ide i intervju koji je za Financial Times dao katarski ministar energetike Saad al-Kabi, koji je upozorio da bi rat mogao „srušiti svetske ekonomije” i predvideo da bi izvoznici energije iz Persijskog zaliva mogli zaustaviti proizvodnju u roku od nekoliko dana.
Biznis Kurir/Jutarnji