Kako je ova sitnica na kasi postala trošak koji godišnje pojede na hiljade dinara! Na njoj trgovci masno zarađuju i po četvorostruko!
Kupovina u Srbiji već godinama ne prolazi bez jednog pitanja koje se ponavlja kao automatska rečenica: „Da li vam treba kesa?“
Nekada je to bila formalnost, besplatna usluga koja se podrazumevala. Danas, to je stavka koja zavisi od veličine prodavnice, politike lanca, vrste proizvoda i - sve češće - straha kupaca da će na kraju platiti više nego što su planirali.
Trgovci objašnjavaju da su ove cene deo evropskog trenda smanjivanja jednokratne plastike. Međutim, u praksi, naplata kesa postala je neočekivano značajan prihod — i jednako neočekivano opterećenje za potrošače.
U istim marketima gde nekada niste ni zastajali kod kase, sada se prebrojavaju sitni troškovi: kese od 10 do 20 dinara, čvršće kese do 30 dinara, estetske kese u tržnim centrima čak i više. U prodavnicama garderobe, cena obično ne pada ispod 20 dinara, a za brendirane papirne kese kupci iz džepa izdvajaju koliko i za male kućne potrepštine.
Trgovci objašnjavaju da su ove cene deo evropskog trenda smanjivanja jednokratne plastike. Međutim, u praksi, naplata kesa postala je neočekivano značajan prihod — i jednako neočekivano opterećenje za potrošače.
"Platila sam kesu više nego jabuke"
Na parkingu jednog supermarketa u Sremskoj Mitrovici, žena u četrdesetim premešta povrće iz kese u gepek. Kesa košta 20 dinara.
„To je bio trenutak kad sam rekla — dovoljno. Neću da kupujem kese. Sitnica je, ali ako plaćaš svaki drugi dan, sabere se. A više nije ni kvalitetno — pukne pre nego što dođem do auta.“
Nije jedina. Aleksandar iz Rume, koji svakodnevno putuje na posao, pokazuje izgužvanu platnenu torbu:
„Nekad mi je to bilo smešno, ljudi čuvaju kese kao da su zlato. A sad — pa šta da radim? Ne dam više 20 dinara za nešto što bacim posle pet minuta.“
Posebno upečatljiva je priča bake iz Laćarka, koja se seća vremena kada je naplata kesa bila nezamisliva, kao i davnih najava da će „plastične kese nestati iz prodavnica“.
„Sećam se kada su govorili da će plastika nestati, da će sve biti ekološki. A evo — kese još tu, samo mnogo skuplje. Kad kupujem nešto malo za unuke, figurice ili čokoladice, pitaju me treba li mi kesa. Mene prođe jeza… Znam da će biti 30 dinara. A u penziji, verujte, i 10 i 20 i 30 dinara znače.“
Ona dodaje da joj se dešava da potroši više na kesu nego na sitnicu koju je kupila.
Troškovi koje retko primećujemo — dok ne uradimo matematiku
Ako potrošač kupi kesu svaka dva dana, mesečno potroši oko 300 dinara. Godišnje, najmanje 3.600.
Ako kupuje za porodicu, ili više kesa odjednom — i preko 5.000.
Naravno, to je iznos koji se lako previdi, jer se naplata događa „po 15 ili 20 dinara“, ali kada se sabere broj kupovina, broj računa, broj onih situacija kada zaboravimo ceger — cifra postaje iznenađujuće visoka.
U jednoj prodavnici garderobe, zabrinuta žena na kasi odbija da uzme kesu jer „neće da plaća 30 dinara za papir koji će da se pocepa dok ne stigne do kola“.
„Ako kupujem nešto od 5.000 dinara, pa u redu. Ali kad kupim dve čarape i pitaju me za kesu od 30 dinara — imam osećaj da me neko zeza“, kaže.
A kolika im je nabavna cena?
Zvanične brojke su poslovna tajna, ali ekonomisti procenjuju da je nabavna cena po kesi između dva i pet dinara, dok prodajna iznosi od 10 do 30 dinara.
To znači da svaki komad može doneti profit od 10 do 20 dinara.
Ako samo 100.000 kupaca mesečno uzme po jednu kesu — prihod je između milion i dva dinara, i to bez ikakvih dodatnih troškova, jer su kese već deo redovne logistike lanaca.
Jedna Mitrovčanka kaže da je godinama čuvala kese u fioci, ali da danas ni to više nije opcija.
"Sve pucaju. Mislim da su tanje nego pre"
„Ranije sam nakupila sto kesa, pa koristim kad treba. Danas, šta da nakupim? Sve pucaju. Mislim da su tanje nego pre.“
Cena kese možda deluje kao trivijalnost, ali zapravo je postala simbol nečeg mnogo većeg: naglog prelaska potrošačkog društva u fazu u kojoj se svaka sitnica monetizuje, a kupci nauče da je sve — od plastičnog omota do papira — roba koja ima cenu.
Nekada se kesa nije primećivala. Danas, ona je stavka na računu koja izaziva nervozu, šalu ili revolt. Za jedne je to motivacija da uvek nose ceger, za druge podsetnik da je poskupljenje postalo deo svakodnevice, koje se ne meri samo preko hrane, goriva i struje — već i preko najobičnijeg komada plastike.
Kurir.rs