Ko su favoriti za kupovinu NIS-a? Veliki igrači u prednosti za otkup ruskog dela vlasništva
Dan pošto su vlasti u Srbiji saopštile da su ruski vlasnici prihvatili da prodaju svoj većinski udeo od 56,15 odsto, predsednik Aleksandar Vučić je objasnio da Beograd ne može da insistira na pravu preče kupovine i da je upoznat sa tim da postoje tri partnera sa kojima Rusi pregovaraju o NIS-u.
Stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je da pozitivna odluka Vašingtona zavisi od stava američke administracije.
- Do sada smo imali dosta odlaganja, skoro devet meseci, i bojim se da je sada drugačija strategija američke administracije. Ukoliko je NIS ponudio veliki korak i obrazložio da je blizu potpisivanja ugovora, onda možemo da očekujemo eventualno produženje. Međutim, kako stvari stoje, možda tog produženja i neće biti - naveo je Marković.
Zašto je licenca važna
Marković kaže da je važno da NIS što pre dobije licencu kako ne bi stala Rafinerija u Pančevu.
- Kada Rafinerija stane, potrebno je izvesno vreme da se ponovo pokrene proizvodnja. Ako NIS ne dobije produženje, to je signal da postoji pretnja sekundarnim sankcijama - kaže Marković.
To je, kako navodi, signal bankama da prestanu da sarađuju sa NIS-om, što kompaniju dovodi u mnogo težu situaciju.
- Ako dođe do blokade računa, ne možemo računati na maloprodajnu mrežu NIS-a. Iako ima dovoljno derivata u rezervi, mogu se javiti problemi – biće neophodno da se oni distribuiraju preko drugih pumpi, što može dovesti do povećane gužve u nabavci goriva i otežanog snabdevanja - dodaje Marković.
NIS je prošle sedmice od američke administracije dobio dozvolu za pregovore o izlasku ruskog vlasništva iz kompanije, koja važi do 13. februara.
- Ta licenca daje mogućnost NIS-u da pregovara i poručuje da, ako u roku od tri meseca dođe do konkretnih dogovora, biće moguće pribaviti i licencu OFAK-a kako bi se takav ugovor potpisao i transakcija realizovala. Da li će to biti preko namenskog računa, da li će se čekati da se sankcije protiv Rusije ukinu, ili će biti moguća neka direktna plaćanja – nije jasno, to zavisi od stava OFAK-a, koji drži konce - objašnjava Marković.
Ko će zameniti Ruse
U javnosti se već mesecima spekuliše o tome ko bi mogao da kupi NIS. Najčešće se pominje mađarski MOL, zatim "Britiš petroleum", austrijski OMV, grčke kompanije, kao i jedna arapska kompanija iz Abu Dabija.
- Ako gledamo sve te kompanije koje su se pominjale, najbolji izbor su najveće kompanije, one sa najvećim prometom i koje mogu najbolje da posluju sa NIS-om. Od ovih koje su se spominjale, ADNOK je u prvom redu – kompanija sa više od 400 milijardi dolara prihoda godišnje na svetskom nivou. I ostale kompanije bi bile dobri partneri za NIS - kaže Marković.
Pitanje je, kako dodaje, da li smo uopšte na tragu tih kompanija i da li su one zainteresovane, pa je nezahvalno previše spekulisati o tome.
Manje pumpe
NIS je snabdevač i drugih kompanija koje posluju na našem tržištu.
- Ako se ne nađe rešenje, to bi otežalo snabdevanje. Male pumpe i dobavljači zavise od NIS-a. Ukoliko im NIS ne isporučuje naftne derivate, biće im teško da se preorijentišu i pronađu drugog dobavljača. Neki će možda morati da zatvore svoje poslovanje, a postoji i opasnost za male dobavljače - zaključuje Marković.
O "Lukoilu" i OFAK-u
Približava se i rok za rešavanje pitanja "Lukoila", a stiglo je i upozorenje OFAK-a da se ne sme preduzimati ništa, niti se može izvršiti prodaja "Lukoilove" strane imovine bez njihovog odobrenja.
- Čak i ugovori moraju sadržati klauzule da će biti odobreni ukoliko OFAK dâ zeleno svetlo, te da će tek tada imati pravno dejstvo i stupiti na snagu. Takođe, sve transakcije koje se prilikom te prodaje obavljaju moraju biti odobrene od OFAK-a. Isto ovo važi i za slučaj NIS-a - napomenuo je Marković.
Posledice na BDP i inflaciju
Situacija u čitavoj Evropi kada je reč o snabdevanju može biti ugrožena, posebno u regionu i u zemljama koje imaju ruske naftne kompanije.
- To može imati direktne posledice i na pad BDP-a u Evropi i na povećanje inflacije usled tih problema. Naime, i Međunarodna agencija za energetiku je u svojim 'pogledima' za 2026. iznela određene procene. Imamo i jednu paradoksalnu situaciju – cena nafte na tržištu pada, ali cena derivata raste. Problem je u rafinerijskom biznisu, a rafinerijske marže su na dvogodišnjem maksimumu - istakao je Marković.
Biznis Kurir/RTS