Biljka koja je pravo blago u poljoprivredi: Može svako da je zasadi, a malo ko se seti - Prihodi od prodaje idu i do 25.000 evra
Rukola je u poslednjih nekoliko godina postala izuzetno popularna i danas se može naći na menijima brojnih restorana koji nude mediteranske specijalitete, kako u Evropi, tako i kod nas.
Kako njena potražnja raste, sve više ljudi postavlja pitanje kako je najuspešnije gajiti. Stefan iz Loznice deli svoja iskustva i savete za uspešan uzgoj. Rukola je nezaobilazan dodatak salatama, pastama i picama, a sve češće se koristi i uz meso i ribu, pa čak i u pripremi testa. Svojim specifičnim ukusom i mirisom osvojila je brojne gurmane, a poslednjih godina njena prisutnost na našim trpezama, u restoranima i picerijama značajno je porasla.
Prema dostupnim podacima, proizvođači u Srbiji koji odluče da sade rukolu mogu očekivati jednu od najvećih zarada u poljoprivredi, prenosi Dnevno.hr. Pre tri godine, rukola je na pijacama dostizala cenu od 2.000 dinara po kilogramu, a po hektaru se od njene prodaje može zaraditi više od tri miliona dinara, pokazali su podaci Privredne komore Vojvodine.
Rukola predstavlja i priliku za širu poljoprivredu u okviru evropskog tržišta. Dok domaći proizvođači beleže značajne prinose i profitabilnost, važno je napomenuti da izvoz agro-prehrambenih proizvoda iz Srbije u EU čini oko 55% ukupnog izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, piše trade.org. U tom smislu, uzgoj rukole nije samo lokalni biznis - to je korak ka standardima EU, povezivanju sa velikim tržištem i otvaranju mogućnosti za izvoz i dalji razvoj.
Rastuća potražnja i ulaganja
Za početak proizvodnje rukole potrebno je uložiti između 12.000 i 15.000 evra po hektaru, a nakon godinu dana ulaganje se može isplatiti, sa prinosom od oko 20.000 kilograma, objašnjava jedan mladi proizvođač za portal Mondo.
- Većina nas počinje sa manjim površinama. Ipak, plastenička proizvodnja se pokazala kao najisplativija. Još uvek nema mnogo proizvođača rukole u Srbiji, a potražnja u gradovima sve više raste. To smatramo osnovnom prednošću i šansom za dobru zaradu - ističe Stefan Kojadinović (28) iz okoline Loznice, koji rukolu uzgaja sa svojim bratom i sestrom.
On dodaje da nema mnogo firmi koje se bave ovim poslom, dok je konkurencija u uzgoju vinove loze, malina ili jabuka mnogo veća.
- Znali smo da nemamo dovoljno iskustva kao ljudi koji se ceo život bave poljoprivredom, pa smo odlučili da se okrenemo nečemu gde konkurencija nije velika. Istražili smo šta može dobro da se proda, a nije još zastupljeno na tržištu - objašnjava Stefan.
Brza i jednostavna proizvodnja
Stefan i njegova porodica počeli su sa malom površinom i dobili dobre rezultate, a potom proširili proizvodnju u plasteniku.
- Rukola je spremna za berbu za oko 45 dana. Uzgoj nije komplikovan, ukoliko joj se obezbede osnovni uslovi. Kod nas se najviše gaje sorte riga i koltivata. Prednost je i što je rukola otpornija na promene temperature i hladnoću, te nema potrebe za hemijskim tretmanima i prskanjem - pojašnjava on.
Dovoljno je redovno zalivanje običnom vodom, koja je štiti od insekata, bez potrebe za jakim pesticidima.
- To nam omogućava da rukolu prodajemo kao zaista zdrav proizvod. Dok su paradajz i zelena salata često tretirani pesticidima, rukola predstavlja savremenu i zdravu alternativu - dodaje mladi poljoprivrednik.
Kako postići bolji ukus
Stručnjaci preporučuju da rukola najbolje uspeva na dobro dreniranoj zemlji, ali voli vlagu i često zalivanje. Otporna je na mraz i hladnoću, a za setvu su potrebne dnevne temperature iznad 4°C. Rukola najbolje raste na sunčanom mestu, ali podnosi i polusenu.
Kod visokih temperatura preporučuje se zasena, jer bez nje listovi mogu izgubiti kvalitet ukusa. Od setve do berbe prolazi oko četiri nedelje.
Marketing i dostava
Stefan naglašava da je danas važno kvalitetno reklamirati proizvod, imati lepo pakovanje i popularizovati ga.
- Rukolu prodajemo radnjama, restoranima, pijacama, uglavnom u pakovanjima od 150 grama, dok restorani traže veće količine. U selima ljudi često nisu upoznati sa rukolom, pa se fokusiramo na gradove i online dostavu, jer bez toga danas nema uspeha - objašnjava on.
Mala i srednja gazdinstva u Srbiji mogu ostvariti značajnu zaradu od rukole, ali samo ako planiraju unapred i prate savete stručnjaka.
- Pratimo cene, troškove, materijal i mehanizaciju. Kada se sve sabere, zarada može biti visoka, po nekoliko stotina hiljada evra. Planiramo da proširimo plastenike, kupimo dodatno zemljište i uključimo ostatak porodice - zaključuje Stefan.
Biznis Kurir/BizPortal