U OVOM ZASTRAŠUJUĆEM HOTELU NIJE PRESPAVAO NIJEDAN GOST! Nazivaju ga neboderom propasti, a građen je za ponos
Od početka gradnje 1987. godine do danas ostao je simbol i ambicije i neuspeha Severne Koreje, a uprkos završetku spoljnog dela zgrade, unutrašnjost je i dalje prazna i nedovršena. Lokalci ga nazivaju i "hotelom propasti".
Rjugjong je trebalo da bude najviši hotel na svetu, konkurencija luksuznim neboderima u Singapuru i Dubaiju. S visinom od 330 metara i 105 spratova, zamišljen je kao simbol moći i modernosti režima. Međutim, zbog ekonomske krize početkom 1990-ih gradnja je zaustavljena, a Severna Koreja ušla je u period gladi i izolacije.
"Od početka gradnje do danas nijedan gost nikada nije prespavao u toj zgradi. Spolja izgleda završeno, ali iznutra je prazna ljuštura", piše The B1M.
Jedini zapadnjak koji je kročio unutra
Jedan od retkih ljudi van Severne Koreje koji je ušao u Rjugjong je Sajmon Kokerel, turistički vodič iz agencije "Koryo Tours". Posao ga je doveo u Pjongjang stotinu puta, ali samo jednom je uspeo da nagovori domaćine da ga puste u ovu zgradu.
"Kontakt mog poznanika radio je u građevinskoj kompaniji i rekao je da bi mogao da dogovori obilazak. Obišli smo gradilište, a onda sam rekao: 'Ne, želim unutra, želim na vrh'. Usledili su pozivi, sati čekanja, i na kraju se dogodilo", ispričao je za The B1M.
Kokerel se priseća i neobičnog osećaja na 99. spratu: "Sve je bilo toliko visoko da je izgledalo kao slika, kao da gledam kulisu. Morao sam da se posvađam da bih fotografisao, ali uspeo sam. Učinio bih to ponovno bez razmišljanja, ali nikad mi više nisu dopustili povratak – niti ikom drugom".
Beton kao ideologija
Zašto neboder izgleda tako zastrašujuće i masivno? Razlog leži u materijalu. Dok se većina svetskih nebodera gradi od čelika zbog njegove čvrstoće i lakoće, u Severnoj Koreji prevladava – beton.
Arhitekta Kalvin Čua iz Singapura objašnjava: "Većina gradnje u Pjongjangu temelji se na betonu. To je rezultat saradnje s komunističkim državama u Evropi, na primer s istočnonemačkim inženjerima. Tehnologija montažnih panela i betonskih konstrukcija ostala je dominantna do danas".
Zbog ogromne težine betona neboder je morao imati masivnu bazu i trouglasti oblik. Tri krila, svako dužine 100 metara, sužavaju se prema vrhu, koji se završava konusnim vrhom prečnika 40 metara. Dizajn, osim inženjerskih ograničenja, ima simboličnu dimenziju – podseća na planinu, važan simbol moći u severnokorejskoj ideologiji.
Završen eksterijer, prazna unutrašnjost
Gradnja je trajala gotovo dve decenije, dok se Severna Koreja borila s glađu i izolacijom. Tek 2008. godine radovi su nastavljeni, a 2011. zgrada je dobila staklenu fasadu i LED ekrane na pročelju. Planirano otvaranje 2013. godine ipak nije održano.
Danas se na njenom pročelju emituju propagandni filmovi i poruke koje veličaju vođu, a unutrašnjost ostaje sablasno prazna.
"Iz daljine biste mogli da pomislite da je spremna da primi goste. Ali unutra je i dalje nedovršena, bez pravih instalacija i soba", navodi The B1M.
Hoće li postati kazino?
S vremena na vreme pojavljuju se glasine o budućnosti Rjugjonga. Najnovija tvrdi da je Kim Džong Un odobrio plan da se neboder pretvori u veliki kazino, ali stručnjaci sumnjaju u realnost tog scenarija.
"Strana ulaganja u Severnu Koreju gotovo da ne postoje jer su većinom ilegalna. A zamisliti 105-spratni kazino u zemlji u kojoj lokalci ionako ne smeju da se kockaju – to jednostavno nema smisla", kaže Kokerel.
Podseća da u Pjongjangu već postoji mali kazino, ali on se sastoji od jedne prostorije i otvoren je isključivo za strance.
Ne može da se sruši
Iako hotel nije otvoren, arhitekte smatraju da će opstati još decenijama. Razlog nije samo politički, nego i praktičan – količina betona utrošena u gradnju je ogromna, a rušenje bi bilo neisplativo.
"Ako govorimo o održivosti, bilo bi suludo srušiti ovu zgradu. Toliko je betona uloženo da je realnije da ostane da stoji idućih 50 ili 100 godina", objašnjava Čua.
Kurir Biznis/B92/Tportal