POMERA SE STAROSNA GRANICA ZA ODLAZAK U PENZIJU?! Kako EU gleda na manjak radne snage -"Neizbežno je..."
Dok se u Berlinu vodi debata, širom Evrope se traži balans između rada i dostojanstvene penzije, izazov koji će oblikovati kontinent u decenijama koje dolaze.
Kako se sa tim izazovom nose zemlje EU?
Pitanje održivosti penzionog sistema i pomeranja granice za odlazak u penziju podelilo je političare i ekonomske stručnjake u Nemačkoj, a debata se prelila i izvan granica ove zemlje. Dok nemačka ministarka privrede Katerina Rajhe (CDU) smatra da bi građani trebalo više da rade i predlaže duži radni vek kao logičan i nužan korak, ekonomisti upozoravaju da postoje i druga, inkluzivnija rešenja.
U intervjuu ministarka Rajhe poručila je da je produženje radnog veka neizbežno zbog demografskih promena i produženja životnog veka.
– Dugoročno ne može biti održivo da trećinu odraslog života provedemo u penziji, a samo dve trećine radimo – istakla je ona.
Slične poruke ranije su poslali i lider CDU Fridrih Merc i Karsten Lineman, generalni sekretar stranke.
Merc je u maju poručio da „sa četvorodnevnom radnom nedeljom i pričom o ravnoteži između posla i privatnog života nećemo sačuvati blagostanje“.
Argumenti „za“: Održivost sistema i nedostatak radne snage
Zagovornici ideje upozoravaju da se evropski penzioni sistemi suočavaju sa ozbiljnim pritiskom zbog starenja stanovništva. Sve je manje radno sposobnih građana, a sve više onih koji žive duže i koriste penzije decenijama. U Nemačkoj se procenjuje da bi bez reformi penzioni fond mogao postati finansijski neodrživ u narednim decenijama.
Pored toga, poslodavci već godinama upozoravaju na manjak kvalifikovane radne snage, a produženje radnog veka vidi se kao jedno od rešenja koje bi ublažilo pritisak na tržište rada.
Argumenti „protiv“: Potencijal leži u reformama i ravnoteži
Ekonomistkinje Veronika Grim i Monika Šnicler, reagovale su skeptično na ove najave. Grim smatra da postoji značajan neiskorišćen potencijal u boljem uključivanju žena u tržište rada – naročito kroz unapređenje sistema brige o deci, što bi omogućilo većem broju žena da se zaposli ili poveća obim rada.
Šnicler je istakla da bi fiskalne reforme, poput ukidanja poreskih olakšica za bračne parove, bile efikasnije i pravednije mere za jačanje sistema.
– Produžavanje radnog veka ne može biti jedino rešenje. Moramo sagledati širu sliku i reformisati tržište rada na način koji uključuje više ljudi i pruža im stvarne uslove za rad – navodi Šnicler.
Podrška od predsednika udruženja poslodavaca
S druge strane, predsednik Udruženja poslodavaca, Rajner Dulger, podržao je predlog ministarke Rajhe i poručio da je dobro što govori otvoreno o ovoj temi.
– Ko sada reaguje ogorčeno, zatvara oči pred stvarnošću. Političarka traži sveobuhvatan reformski paket koji uključuje i reformu sistema socijalnog osiguranja. To pokazuje Vlada se napokon suočava sa realnošću. Udeo od 50 odsto za socijalne doprinose nije obećanje, već upozorenje – rekao je Dulger.
Predsednik Udruženja poslodavaca smatra da „Nemačka mora ponovo više da radi kako bi sačuvala blagostanje i u budućnosti“ i dodaje da onaj ko u svetlu demografskih promena i dalje gura glavu u pesak, izneverio je buduće generacije.
Kako stoje stvari u drugim zemljama EU?
Dok se u Berlinu vodi debata, širom Evrope se traži balans između rada i dostojanstvene penzije, izazov koji će oblikovati kontinent u decenijama koje dolaze.
– Francuska – Nakon velikih protesta, nova zakonska granica podignuta je na 64 godine. Reforma je usvojena 2023. godine uprkos žestokom protivljenju javnosti. Cilj je obezbediti održivost sistema do 2030.
– Italija – Trenutno, penzija se može ostvariti sa 67 godina života, uz minimum 20 godina staža. Postoji i opcioni sistem „kvote 103“ za one s 62 godine života i 41 godinom staža, ali uz penalizaciju visine penzije.
– Danska – Danski parlament usvojio je zakon, i to bez velikog protivljenja, kojim se starosna granica za odlazak u penziju povećava na 70 godina od 2040. godine, sa sadašnjih 67.
– Švedska – Zemlja sa fleksibilnim pristupom – minimalna starosna granica za državnu penziju je 63 godine, ali uz podsticaje za kasniji odlazak u penziju (do 69. godine) kako bi se povećao iznos penzije.
– Poljska – Zakonska granica je 60 godina za žene i 65 za muškarce, ali se i ovde sve češće govori o potrebi izjednačavanja i produženja radnog veka zbog demografskih pritisaka.
BiznisKurir/dpa