DRVO VAM UNIŠTILO AUTO, USEVI STRADALI, STOKA UGINULA: NEMA OSIGURANJA - NEMA PARA! Donosimo detaljno objašnjenje - ko ima pravo da naplati štetu
Građani moraju da znaju šta najviše ugrožava njihovu imovinu i da se od toga osiguraju, jer u suprotnom u slučaju nevremena šteta ide na lični trošak
Štete kao posledica nevremena koje je zadesilo Srbiju još se sabiraju, a da li će i kako vlasnici oštećenih automobila, poplavljenih useva, polomljenih voćnjaka i mrtve stoke uspeti da naplate odštetu zavisi najviše od toga da li su tu imovinu osigurali od posledica nevremena.
Pored toga bitna stavka je i to kome pripada drvo ili krov koji su od vetra pali i unuštli nečiju imovinu, jer njihovi vlasnici moraju da snose odgovornost za štetu.
Kada je osiguranje imovine u pitanju, kako za Kurir objašnjava Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije, dve su stvari suštinske.
- Prvo je da sami treba da vodimo ručuna o svom zdravlju i svojoj imovini, tako što ćemo ih zaštititi polisom osiguranja. U praksi to znači da ako je vlasnik imovinu ili useve osigurao od oluje, grada i požara, a dođe do toga pa mu imovina ili usevi budu uništeni on ima pravo na nakandu štete jer je platio osiguranje. Drugo, štetu nadoknađuje onaj ko je vlasnik objekta, drveta ili krova kojim je šteta pričinjena - kaže Ćirić.
On objašnjava šta to konkretno znači.
- Ukoliko drvo padne na automobil utvrđuje se ko je vlasnik tog stabla. Ako je vlasnik javno komunalno preduzeće jer je drvo palo sa javne površine ili parka u tom gradu, onda se vlasnik oštećenog automobila javlja tom preduzeću sa pitanjem da li oni imaju polisu osiguranja od odgovornosti prema trećim licima.
Gradska komunalna preduzeća uglavnom imaju i iz nje će vlasniku vozila biti nadoknađena šteta. Isto važi i ukoliko padne drvo sa privatnog placa ili deo krova sa nečije kuće. Ako vlasnik poseduje polisu od odgovornosti prema tećim licima onda će iz te polise oštećenom biti nadoknađena šteta, a ako je nema onda on sam lično treba da nadoknadi štetu.
Fizička lica, dodaje, kod nas uglavnom nemaju svest da kupuju tu vrstu polise.
- U tom slučaju je rešenje da vlasnik drveta ili krova prihvati da sam plati štetu, a ako odbije poslednje rešenje je sud. Vlasnik vozila ako ima samo obaveznu polisu ne može da se javi svom osiguravajućem društvu jer ta polisa služu da se nadoknadi šteta onima kojima je šteta pričinjena tim vozilom. Jedino rešenje za vlasnike automobila je kaskopolisa jer ona pokriva i ovakve vrste štete.
Kako bi naplatili štetu od nevremena na usevima, u voćnjacima ili na stoci poljoprivrednici moraju imati precizno ugovorene polise osiguranja.
- Ako je stoka osigurana od oluja i nevremena i ugine od poplava ili je ubije drvo, vlasnik se obraća osiguravajućem društvu koje će mu isplatiti odštetu. Ukoliko nije osigurana, a drvo koje je palo pa ubilo pripada istom vlasniku, onda on nema od koga da naplati štetu.
Oko 90 odsto ljudi koji osiguravaju useve i voćnjake kupuje osnovnu polisu osigranja koja ih štiti od požara, grada i groma, ali ne štiti od oluje i poplava. To su dopunska osiguranja ili dodatne polise i uz vrlo malu doplatu ljudi bi se mogli zaštitit i od te vrste štete - kaže Ćirić.
On savetuje građanima da razmisle od čega je njihova imovina najviše ugrožena i da u skladu sa tim ugovore polisu osiguranja, kao i da dobro pročitaju sve stavke ugovora kako se ne bi desilo da imaju polisu, a nemaju pravo na nadokandu štete.