POČINJE BERBA MALINA! Voćari: Štetu od suše ne bi sanirala ni cena od 10 evra po kilogramu
Pred sezonu berbe malina osiguravajuće kuće su ponudile cenu od 290 dinara po kilogramu, ali je cena dostigla 400 dinara. Međutim, mnogi proizvođači tvrde da ni 10 evra za kilogram ne bi pomoglo da se sanira šteta od suše.
Sa juga na zapad Srbije mnogo je porodica koje su došle da uberu prihod od berbe malina. Taj motiv jači je i od tropske vrućine.
"Mora da se radi. Došli smo da radimo, mora da izdržimo", kaže Jagoda Ajdarević iz Vranja.
Uprkos sistemu za navodnjavanje nizak je prinos u malinjacima Lazara Todorovića iz Divljake. On smatra da je pad ukupne proizvodnje i zbog toga što se teško mogu naći sertifikovane sadnice vilameta, koji sve više potiskuju nove sorte.
"I onda gubimo na godinama, jednostavno u probanju tih novih sorti, koje se nisu pokazale na ovim našim podnebljima nešto idealno dobre", kaže Lazar Todorović.
Prema rečima stručnjaka, ova sezona u istoriji srpskog malinarstva ostaće upamćena po dva rekorda i to po najkraćoj sezoni branja i po najnižom prinosu. Voćari okupljeni u udruženju "Vilamet" smatraju da treba proglasiti elementarnu nepogodu. Od ministarstva poljoprivrede očekuju mere za spas proizvodnje, jer su pogođeni nezapamćenom sušom.
"Da, u junu mesecu na našoj teritoriji ne padne ni kapi kiše. A tek ulazimo u topliji deo godine juli, avgust, gde će biti još toplije prateći od prošle godine", kaže Mile Radojičić iz udruženja proizvođača malina "Vilamet" iz Arilja.
Da bi spasili proizvodnju, mnogi su posegli za navodnjavanjem iz pritoka Rzava, koje su zato na rekordnom minimumu. Uprkos tome reka iz koje se vodom za piće snabdevaju potrošači dva okruga nije presušila. Iz fabrike vode apeluju na komunalna preduzeća, kojima distribuiraju vodu i inspekcijskim službama, da spreče nenamensku potrošnju.
"Vodovodni sistemi nisu projektovani da se ta voda koristi za navodnjavanje poljoprivrednih površina, za pranje ulica, za pranje automobila i za sve ostale vidove nenamenske potrošnje", kaže Zoran Barać, direktor JP za vodosnabdevanje "Rzav".
Protiv ćudi prirode se ne može, štetu od sušenja malinjaka ne bi sanirala ni cena od 10 evra po kilogramu, tvrde voćari. A iz fabrike vode u Arilju kažu da je ipak važnije da ne presuše česme sa vodom za piće. Svi su saglasni da je zbog klimatskih promena prekopotrebna nova strategija.
Kurir.rs/RTS