SRPSKI DORUČAK NA LISTI NAJBOLJIH NA SVETU: Specijalitet od kojeg polazi voda na usta, zauzeo drugo mesto! Svi ga obožavamo
Srbija je poznata po svojoj bogatoj kulinarskoj tradiciji, a potvrdu tome sve češće daju i međunarodni gastronomski vodiči.
Među njima se izdvaja TasteAtlas, globalna internet stranica koja ocenjuje tradicionalna jela iz celog sveta, redovno objavljujući liste najboljih specijaliteta.
Na najnovijoj listi 50 najboljih doručaka na svetu, svoje mesto među najukusnijima našla je i Srbija – i to na impresivnom drugom mestu. Srpski predstavnik? Naravno, komplet lepinja.
Komplet lepinja – više od doručka
Ova autentična užička delicija, poznata i kao „lepinja sa sve“, prava je bomba ukusa i simbol domaće kuhinje. Iako jednostavna na prvi pogled, spoj lepinje, kajmaka, jaja i pretopa (masne tečnosti dobijene pečenjem mesa) krije u sebi više od ukusa, to je priča o običajima, gostoprimstvu, i uspomenama.
Komplet lepinja potiče iz Užica, grada čvrstih identiteta i još čvršćih ukusa. Prvobitno namenjena radnicima i putnicima, danas je nezaobilazna na pijacama, u etno restoranima, ali i na festivalima posvećenim srpskoj kuhinji.
Kako se priprema?
U sredinu tople, tek ispečene lepinje (po mogućnosti iz peći na drva), izdubi se udubljenje u koje se dodaju jaje i kajmak, a zatim sve to prelivanjem pretopom dobija svoju pravu čaroliju. Nakon toga se lepinja zapeče da bi se sastojci sjedinili. Rezultat? Hrskava spolja, mekana i sočna iznutra, uz miris koji ne ostavlja ravnodušnim.
Za mnoge iz dijaspore, komplet lepinja je više od hrane – to je miris detinjstva, subotnjeg jutra na pijaci, porodičnih okupljanja. Istovremeno konkretna i emotivna, ona je možda najbolji ambasador srpske tradicionalne kuhinje.
Ipak, treba reći, komplet lepinja nije lagan obrok. Ovo je kalorijska bomba puna masti i ukusa, više za posebne prilike nego za svakodnevnu ishranu. Ali upravo u tome i jeste njena čar: to nije trend, već doživljaj. Idealna posle noćnog izlaska, kao vikend poslastica, ili jednostavno, kad vam duša traži nešto toplo, masno i poznato.
A ko su ostali velikani doručka?
Na prvom mestu ove prestižne liste našao se Kahvalti, tradicionalni turski doručak koji je zapravo čitava gozba. Ne postoji jedno jelo, već mnoštvo malih porcija: sirevi, masline, domaći hleb, paradajz, krastavci, kajgana, med, džemovi i naravno, nezaobilazni turski čaj. Kahvalti se jede polako, u društvu, uz razgovor. To je vreme za porodicu, prijatelje, za povezivanje.
Na trećem mestu liste nalazi se manje poznato, ali jednako zavodljivo jelo – Sfinz. Reč je o vrstama prženog peciva koje se najčešće jede u Libiji i Tunisu, često uz med ili džem. Lagano, toplo i hrskavo, Sfinz je omiljeni doručak mnogih, a lako zavodi one koji prvi put probaju ovaj bliskoistočni pandan krofni.
Sledi četvrto mesto – Kaleh Pacheh, tradicionalno iransko jelo koje se pravi od ovčije glave i nogica. Možda zvuči neobično za evropske navike, ali u Iranu i mnogim bliskoistočnim zemljama, ovo je jutarnja snaga u tanjiru, topla supa puna kolagena, proteina i ukusa. Savršen doručak za zimska jutra.
Na petom mestu našao se jedan klasik kojem niko ne može odoleti – kroasan. Francuski simbol doručka, kroasan je hrskav, puterast i vazdušast. Iako minimalistički u sastavu, u kroasanu se krije savršenstvo teksture i tehnike. Najbolji je topao, tek iz rerne, uz šolju kafe ili kakaa. U svojoj jednostavnosti, kroasan je univerzalni jezik uživanja.
Kada doručak postane kultura
Lista TasteAtlasa nas podseća da doručak nije samo prvi obrok u danu, već odraz kulture, tradicije i načina života. Bilo da jedete komplet lepinju na pijaci u Užicu, Kahvalti u Istanbulu, Sfinz u Tripoliju, Kaleh Pacheh u Teheranu ili kroasan u pariskom bistrou – svi oni pričaju svoju priču.I zato možemo s ponosom reći – Srbija se i te kako ima čime pohvaliti.
BiznisKurir/BIZLife