RADNICI ŽELE DA POSLUJU IZ KANCELARIJE: U Srbiji udarni talas rada od kuće prošao! Šta će biti dalje?
Tokom 2024. godine više od polovine firmi u Evropskoj uniji sa deset ili više zaposlenih (52,9 odsto) održavalo je sastanke na daljinu, preko interneta.
Sa povećanjem od 2,9 procentnih poena u odnosu na 2022. godinu, ovaj podatak ukazuje da su promene u modelima rada uspostavljene tokom pandemije korona virusa i dalje prisutne i da bi mogle ostati.
Kako pokazuju podaci Evropske statističke agencije (Eurostat), najveći udeo preduzeća koja su koristila online sastanke zabeležen je u skandinavskim zemljama: Finskoj – 84,5 odsto, Švedskoj – 79,1 odsto i Danskoj – 78,5 odsto, ali i u Belgiji – 70,1 odsto.
S druge strane, među zemljama sa najnižim udelima nalaze se Bugarska sa 32,4 odsto, Mađarska sa 33,5, Letonija sa 34 odsto i Rumunija sa 34,9 odsto.
Viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih granskih sindikata, Nezavisnost, Zoran Ristić, ukazuje da je trend koji je započeo pandemijom korona virusa u nekom trenutku dostigao pik i da je danas sve više kompanija koje se vraćaju na stare načine rada.
- Rad od kuće ima određene prednosti koje su se pokazale tokom pandemije, ali i brojna ograničenja na koja su ukazivali radnici. Danas imamo dobar broj kompanija koje u manjoj meri praktikuju takav model radnog angažovanja. Što se tiče online sastanaka taj trend se zadržao i postao je uobičajen i u radu iz kancelarije, jer se pokazalo da može da ima mnogo više pozitivnih efekata u odnosu na kompletan rad od kuće sa osmočasovnim radnim vremenom - kaže Ristić.
Negativan uticaj na zaposlene, pre svega u socijalno-psihološkom smislu, je jedan od razloga zbog kog se sve manji broj kompanija odlučuje za takav vid radnog angažovanja ljudi.
- Ljudi koji rade od kuće drugačije percipiraju taj rad. Uslovi su takođe drugačiji nego kada je u pitanju poslovni, kancelarijski prostor. Ljudi koji rade od kuće moraju da imaju obezbeđene adekvatne radne uslove i mislim da su određene instrukcije koje je dala Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, ali i veća kontrola od strane inspekcijskih službi doprineli da poslodavci shvate da je bolje da se vrate na tradicionalne načine radnog angažovanja - ističe.
Ristić kaže da su mnoge kompanije anketirale zaposlene i da je dobar deo radnika dobrovoljno želeo da se vrati tradicionalnom načinu rada, ukazujući na negativne apekte rada od kuće.
Online pristup ključnim resursima uglavnom omogućavaju velika preduzeća
Istraživanje pokazuje da su uglavnom velika preduzeća nudila pristup radu na daljinu i pokazala spremnost da zaposlenima omoguće pristup ključnim poslovnim resursima – mejl sistemu, dokumentima, poslovnim aplikacijama ili softveru firme.
Tako je u 2024. godini 60,2 odsto firmi sa deset ili više zaposlenih nudilo sva tri pomenuta resursa svojim radnicima. Ovaj procenat je značajno veći među velikim preduzećima sa 250 i više zaposlenih, gde čak 91,9 odsto kompanija omogućava ovakav pristup.
Kada je reč o srednjim firmama koje imaju od 50 do 249 zaposlenih, taj udeo iznosi 78,2 odsto, dok je procenat znatno niži u malim preduzećima sa deset do 49 zaposlenih – 56 odsto.
Velika preduzeća su prednjačila u svim vrstama pristupa na daljinu. Skoro sve velike kompanije nudile su pristup mejl sistemu (97,8 odsto), dokumentima poput datoteka, tabela, prezentacija, grafikona, fotografija (94,9 odsto) i poslovnim aplikacijama ili softveru firme poput pristupa računovodstvu, prodaji, porudžbinama (93,1 odsto).
Što se tiče srednjih preduzeća, 92,2 odsto njih je svojim zaposlenima omogućilo daljinski pristup mejl sistemu, 83,9 odsto dokumentima preduzeća i 82 odsto poslovnim aplikacijama ili softveru firme.
Mala preduzeća rad od kuće omogućila su u manjoj meri, pa je tako 78,5 odsto njih omogućilo svojim zaposlenima daljinski pristup mejlu, 65,5 odsto dokumentima i 61,8 odsto poslovnim aplikacijama ili softveru.
Najdužu radnu nedelju u EU imaju Grci, najkraću Holanđani
Tokom 2024. godine nedeljni broj radnih sati za zaposlene sa punim i nepunim radnim vremenom starosti od 20 do 64 godine u EU, na njihovom glavnom poslu u proseku je iznosio 36 sati, što je pad u odnosu na 37 sati u 2014. godini.
Pažljiviji pogled na zemlje EU otkriva značajne razlike, pa su tako prošle godine najduže radne nedelje zabeležene u Grčkoj (39,8 sati), Bugarskoj (39), Poljskoj (38,9) i Rumuniji (38,8). Nasuprot tome, Holandija je imala najkraću radnu nedelju (32,1 sat), a zatim Danska, Nemačka i Austrija (svaka po 33,9).
Sektori sa najdužom radnom nedeljom u EU 2024. godine bili su poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (41,2 radnih sati), rudarstvo (38,8) i građevinarstvo (38,7), dok su najkraće radne nedelje zabeležene u delatnostima domaćinstava kao poslodavaca (26,7), obrazovanju i umetnosti (31,9) zabavi i rekreaciji (32,9).
BiznisKurir/eKapija