OD TATINOG HOBIJA DO PORODIČNOG BRENDA: Ilići oživeli zaboravljene igre i pretvorili ih u porodični posao!
Kada sam stigao u Lukavac kod Valjeva, Miloš Ilić je u radionici sa zetom i imenjakom Milošem Milojevićem ručno pravio stolove za igru od dve vrste materijala: od ekološkog recikliranog tetrapaka i od šperploče.
Za to vreme njegova ćerka Jovana, sin Vladimir, snaja Jelena i supruga Gordana isprobavali su sa unukom Jakovom stare, zaboravljene igre za sve generacije koje su zajedno sačuvali od zaborava.
Za Priče sa dušom pričaju da su godinama razmišljali o tome kako da naprave porodični posao u koji će svi biti uključeni, a da ujedno povežu prirodu, zabavu i druženje, za njih tri najbitnije stvari.
Reč je o svojevrsnom digitalnom detoksu, odnosno oko dvadesetak igara koje mogu da igraju svi, od dece do penzionera.
Stolovi su podesivi po visini za tri grupe igrača: za decu od 5 godina, kada su na najnižoj visini, zatim za roditelje i decu koji igraju zajedno, dok su u trećoj grupi zaposleni u firmama, koje iznajmljuju ove igre za timbildinge, antistres trenutke i porodične dane u korporacijama.
- Tata je stari stolar i celog života je nešto pravio od drveta i obožavao taj hobi. Dok smo bili deca, Jovani i meni je izrađivao razne predmete, stolice, igračke i preneo nam ljubav prema drvetu - priča Vladimir, koji je u Wood play-u zadužen za prodaju, a njegova sestra Jovana, inače vaspitačica u vrtiću, za osmišljavanje radionica za decu.
Njen suprug Miloš smišlja i pravi nacrte za igre, ali i izrađuje igre sa tastom, Vladimirova supruga Jelena se bavi se brendom u celini, a mama Gordana je knjigovođa i zadužena je za sve finansijske stvari.
- Želeli smo da ljudi budu povezani između sebe, a ne preko vajfaj signala, a da bi se to desilo potrebno je da imaju zabavu van interneta. Mislim da smo sa našim brendom to uspeli, jer se sada ljudi igraju kao nekada - kaže Jelena i dodaje da je interesovanje veliko, da do sada nije bilo nezadovoljnih i da svi učesnici hvale originalnost ovog projekta.
Najpopularnije igre su „fišing“, odnosno igra pecanja, kada se metalnom kukicom koja je na pecaljki hvataju valjci i stavljaju na određeno mesto, zatim „vembli“, odnosno stoni fudbal koji se igra prstima kao i igra „centaršut“.
- Naša prvobitna ideja bila je da oživimo stare zaboravljene igre. Jedna od njih je stoni fudbal koji je sličan stonom fudbalu koji je nekada davno igrao naš tata. U to vreme, na jednu dasku bi se zakucali ekseri, obmotale gumice i za igru su se koristile štipaljke. Vladi i meni je u detinjstvu tata napravio takvu igru i nama je baš bio zabavan taj „prstofudbal“, kako smo ga zvali. Inspirisani njegovom idejom, napravili smo naš „vembli“ koji je bezbedniji i ima drvene delove umesto eksera - objasnila je Jovana za Priče sa dušom.
Članovi ove porodice do sada su napravili dvadesetak igara, a u planu za narednu godinu su ukupno 100 igara, jer su nacrte već pripremili.
Cilj im je da ih iznajmljuju po povoljnijoj ceni, kako bi potencijalni klijenti vremenom mogli sve igre da isprobaju i da ih stalno menjaju, umesto da kupuju nove.
Igre koje su napravili od recikliranog tetrapaka nazvali su zelene igre (green games), a one napravljene od šperploče drvene igre (wood play).
Sve drvene stolove premazuju lakovima na vodenoj bazi i tako ih dodatno zaštićuju, dok rekvizite koji se koriste tokom igre Jovana i Jelena ručno farbaju bojama na vodenoj bazi.
Pored igara za stolovima, imaju i društvene igre koje se mogu igrati svuda i koje njih dve predstavljaju deci na radionicama, kao što su drveni iks – oks, igra memorije i mnoge druge.
Kako funkcioniše iznajmljivanje igara Wood play?
Rezervacije idu preko sajta ove porodične firme ili društvenih mreža uz prethodnu proveru da onaj ko iznajmljuje ima dovoljno prostora, odnosno 5 kvadratnih metara po jednoj igri.
Nakon toga sledi odabir, transport i na kraju davanje uputstava na licu mesta, što najčešće rade Jovana i Jelena.
Igre se mogu iznajmiti za dečije rođendane, privatna druženja sa prijateljima, timbildinge, prostor u firmi namenjen relaksaciji zaposlenih…
- Reciklirani materijal nabavljamo u domaćim firmama koje prerađuju škart koji im ostaje nakon proizvodnje ambalaže za mleko, sokove.
biznis.kurir.rs/Priče sa dušom