KOLIKO KOŠTA "SRBIJA" U NAZIVU FIRME? Za ovaj vid patriotizma (ali i luksuza) treba spremiti pun štos para
Agencija za privredne registre je nedavno objavila da je preko 180 privrednih društava koristilo reč "Srbija" ili skraćenicu "SRB" u svom nazivu.
Među kojima su i kompanije i preduzetnici. Iako zvuči kao dobar marketinški trik, ili čak pomalo patriotski potez domaćih firmi, reč je o nimalo lakoj proceduri.
Postoje posebna pravila, ali i cena, ako društvo nastoji da doda reč "Srbija" ili neki atribut koji podseća na državu, teritorijalnu jedinicu ili autonomnu pokrajinu, kaže Jasmina Radovanović, vodeća savetnica za imovinu i investicije u NALED-u za Bloomberg Adria.
Pre svega, ističe ona, potrebno je podneti zahtev Ministarstvu privrede, koji ne košta mnogo – sama taksa iznosi svega 326 dinara.
- Ipak, to nisu celokupni troškovi. Postupak prikupljanja celokupne dokumentacije je kompleksan.
Kako se navodi u Zakonu o privrednim društvima – koje reguliše dodavanje reči "Srbija" u nazivu firmi – društvo može da uz poslovno ime "upotrebljava grb, zastavu, amblem, oznaku ili drugi simbol Republike Srbije ili strane države, domaće teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine, međunarodne organizacije". Ovo je, dodaje se, moguće isključivo uz saglasnost određenog nadležnog organa.
- Poslovno ime društva može da sadrži reč 'Srbija', reč koja predstavlja naziv teritorijalne jedinice ili autonomne pokrajine Republike Srbije, izvedenice ovih reči, uključujući i sve oblike koji asociraju na te reči, kao i međunarodno priznatu troslovnu oznaku Republike Srbije 'SRB', uz prethodnu saglasnost nadležnog organa, u skladu sa zakonom.
Zahtev za 'Srbiju' i taksa od 5.500 evra
U samom zahtevu, kaže Radovanović, potrebno je vrlo detaljno objasniti zbog čega neko želi da koristi reč "Srbija" u svom nazivu.
- Treba da se dostave svi podaci vezano za finansijske izveštaje same kompanije, zatim planovi za tekuću i narednu godinu, mišljenje Privredne komore Srbije. Najčešće se angažuju advokati koji pripreme svu dokumentaciju - ističe ona za Bloomberg Adriju.
Zatim, nakon podnošenja zahteva Ministarstvu privrede sledi predlog Vladi Republike Srbije, koje treba da donese rešenje o davanju saglasnosti na upotrebu 'Srbije' u poslovnom imenu.
- Tek nakon donošenja rešenja, plaća se taksa u iznosu od oko 5.500 evra u dinarskoj protivvrednosti, to je neki najveći trošak - kaže Jasmina Radovanović.
Prema mišljenju marketinškog stručnjaka Nemanje Živkovića, ako govorimo o firmama kojima je identitet na domaćoj sceni važan, onda se i te kako isplati taksa od preko 5.000 evra.
- Ova cena je relativno niska u kontekstu ukupnog troška pozicioniranja, registracije, brendiranja, pravnih izmena i komunikacije. Manje od jedne ozbiljne oglasne kampanje. Jedan mesec zakupa bilborda u Beogradu - kaže on za Bloomberg Adria.
- A ovde govorimo o nečemu što vas može pozicionirati kao ključni domaći glas u narednih pet do 10 godina. To je jednokratna investicija za nešto što može da ima višegodišnji uticaj - ističe.
Koje kompanije koriste reč 'Srbija' u imenu
Prema mišljenju Jasmine Radovanović iz NALED-a, udruženja koje se zalaže za bolje uslove poslovanja u Srbiji i regionu, najčešće strane kompanije odlučuju se za "Srbiju" u svom nazivu.
- Kompanije koje imaju grupaciju iz inostranstva, na primer banke ili teleoperaterstva, koriste 'Srbiju' u svom nazivu prosto zato što posluju po domaćim propisima, plaćaju porez u Srbiji a opet nose naziv kompanije iz inostranstva - smatra ona.
O ovome za Bloomberg Adria govori i Nemanja Živković, rekavši da ukoliko je u pitanju firma koja se obraća lokalnom tržištu i želi da gradi poverenje kod domaće publike, reč "Srbija" u imenu može da bude jasna poruka:
- Mi smo ovde. Ovo je naše tržište. Ovde ostajemo.
Naravno, kako kaže, to je posebno važno u oblastima gde poverenje i osećaj bliskosti igraju ključnu ulogu, poput finansija, zdravstva, medija, logistike, proizvodnje, državne saradnje, ili kada se cilja dijaspora.
- Stranim firmama koje dolaze na domaće tržište, dodavanje 'Srbija' u naziv može pomoći da pokažu lokalnu posvećenost - i regulatorima, i partnerima, i kupcima. Deluje kao dodatni dokaz ozbiljnosti i dugoročnih namera.
Ipak, to nije jedini slučaj.
- U poslednje vreme to je i marketinški trik – kada stavite reč 'Srbija' možda se tako vezujete za domaće proizvode i brend. Neki smatraju da se samim tim podiže i kredibilitet kompaniji – možda bi vas povezali sa državnim preduzećima, državom i tako dalje - smatra Radovanović.
Radovanović ističe da u svakom trenutku država, odnosno autonomna pokrajina ili teritorijalna jedinica može tražiti da se ukine ovaj naziv. Tako da, 'Srbija' u nazivu ne važi zauvek – država vodi računa kad se koristi njen naziv u imenu.
biznis.kurir.rs/bloomberg adria
