MARINA POSADILA BILJKU, A OD NJE NIKLO 2 TONE ZA GODINU DANA! Kilogram košta kao suvo zlato, a nema mnogo ulaganja
U vremenu kada se sve više malih poljoprivrednika okreće alternativnim kulturama, priča Marine Stefanović iz Srbije nudi inspiraciju i potvrđuje da spoj znanja i porodične podrške može doneti uspeh – i to doslovno.
Dok raste interesovanje za aroniju zbog njenih lekovitih svojstava i tržišnog potencijala, Marinina priča pokazuje da uspeh može da se postigne i bez početnog kapitala, ali uz veru, trud i jasnu viziju.
Plantaža aronije Marine Stefanović nalazi se nedaleko od Zaječara, ka Lubnici, a posađena je u proleće 2012. godine. Danas je to uspešna priča, ali njen početak nije bio nimalo lak.
"Ideja o aroniji bila je Božja"
- Uvek volim da naglasim da je ideja o uzgoju aronije u stvari Božja. Odavno sam proučavala kako se gaji, ali sam isto tako znala da mi je za uzgoj, pre svega, potreban novac. Nisam odmah želela da podelim tu ideju sa bratom koji je tada bio u Grčkoj, pa sam tu želju sačuvala za sebe - ispričala je Marina.
Sudbina ili slučajnost – presudna je bila jedna poljoprivredna emisija koju su istovremeno pratili i Marina u Srbiji i njen brat u Grčkoj. Tema emisije bila je upravo uzgoj aronije. Brat ju je odmah nakon emisije pozvao i pitao da li želi da joj pošalje novac za sadnice – ponudu koju je Marina bez razmišljanja prihvatila. Tako je na pola hektara posadila prve biljke.
- Sa željom da primenim sve što sam do tada naučila o ovoj čudotvornoj biljci, u rupu u koju sam sadila sadnicu prvo sam stavila stajnjak, supstrat, zeolit i humus od kalifornijskih glista - naglašava Marina.
Dodaje i važnu poruku:
- Ako biljci uskratite hranu prilikom sadnje, ona će vama uskratiti rod narednih godina.
Već prve godine aronija je rodila, a već druge godine Marinina plantaža dala je više od dve tone ploda. Glavni izazov bila je rutava buba koja napada biljku u fazi cvetanja, ali je upornim ručnim skupljanjem sprečila veće štete.
Prerada kao sledeći korak: sok, slatko i džem
Kako bi dodala vrednost svom proizvodu i odgovorila na potrebe tržišta, Marina je uz svežu aroniju počela da pravi i prerađene proizvode: matični sok, slatko i džem.
- Slatko od aronije pravi se na uobičajen način – na kilogram šećera ide isto toliko aronije i sve se kuva zajedno - objašnjava. Džem se pravi od samlevenog ploda, sa ili bez šećera, u zavisnosti od narudžbine.
Marinina priča može poslužiti kao inspiracija mnogima – i u Srbiji i u Hrvatskoj – koji razmišljaju o ulasku u svet alternativne poljoprivrede. Spoj predanosti, porodične solidarnosti i pametnog pristupa može biti ključ uspeha i kod nas.
BiznisKurir/Dnevno
